Ja

Ja, kao rasuti maslačak idem gdje me vjetar nosi, Ja, kao domaći stranac kojeg ni sreća ne miluje po kosi. Ja, sam na ovom svijetu čuda, Ja, idem a ne znam kuda. Ja, težak na tuđem polju, Ja, budućnost nemam bolju.


U dilemi boriti se ili odšetati iz priče, povrijeđena i bolna, pokušala sam izbjeći susret.   A onda začula svoje ime.   Ti tako radostan, a ja tako slomljena.   I glupost nad glupostima, zagrljaj.   Ponekad se čudim sebi, svom neprolaznom ludilu.   I kad ne bih znala da se na posao ne dolazi…


Ubrao sam tratinčicu Sa neizoranog polja. Trgao sam joj laticu po laticu i razmišljao o čemu razmišlja.   Ne znam, ali znam da sam ju ubio i da ju masakriram. Mislim da misli o čemu sam mislio da joj latice trgam.   Tratinčica misli: “Možda se igra voli me ili me ne voli   ili…


Padam u mutnu žutu rijeku punu mrtvih očiju što nose ih struje u maternicu zemlje gdje se korijenje stabala dodiruje. Zaplićem se o priljepke koji su poput embrija iz epruveta završili život prije negoli su ugledali kako bjelina zvijezda nestaje u zorama zasljepljujućih svjetlosti. Gušim se u dimu preminulih pjesama spaljenih prije prvog čitanja koje…


Ja nisam znala o tome da pišem, samo sam osećala. Onda je došla zima, te godine nije bilo snega. Sve nijanse sive su se iskazale. Pupoljak je jedan na vrh smokve, prkos udario. I gledala sam ga. Bili mi ga je žao. Znala sam da dolazi mraz, da latica neće biti. Znala sam da dolazi…


Govorili su Kreni naprijed Zaključaj ga u srcu I baci ključ Vrijeme će zametnuti Njegov trag Tu je on, zauvijek Dio je tebe Ali nek ostane spavati, Ne budi ga Govorili su Ali kako da im objasnim Da noću Kad se posljednje Gradske lampe Upale Lokot otključa I iziđe On Iz tajnog svog skrovišta I…


Kao da je to više važno da li sam te voljela, il’ te idalje volim   I more prošlosti i sadašnjosti u okean boli i tuge se spojiše Kao da je više važno… Izmeđ njih perda, niti razlika postoji obje istog okusa i boje   Bol stara se rodi onog dana kad  postao si njen…


Хеј колеге и другари! Хоћу ли вас икад видет! Уз чашицу неког пића, у крчмици старој, певати вам ја на увце без музике и свирача, полако као за себе, Неку песму сетну нашу, вратити вам успомене.   Хоћул’ ову или ону сама не знам ни баш коју. Хајде ја ћу ону моју! Од срца се…


Rekla sam ti da je ne diraš, da je ostaviš pod svjetlom nepoznatog Rekla sam ti da je dosta, da se pogledaš na što ličiš Rekla sam ti, ali nisi me poslušao Pomama je izjela tvoju utrobu Pomama je hipnotizirala tvoj karakter Pomama je prožvakala tvoju nutrinu Ispljunula je koščice plastičnih udova Ispljunula je bestežinsku…


Stani! Uzmi jedan dijelić mene! Uzmi onoliko mojih uzdisaja i izdisaja koliko ti treba da ostaneš tren duže. Uzmi malo mojih pluća, ivicu mog srca i diši još malo. Gledaj me još malo. Samoća je prevelik zalogaj za mene. Ne mogu ja to njegovati, ne znam ja to nositi. Ne idi još, nisam te sve pitala,…


Sunca više nema Nema na nebu Nema u meni   U tami boli tišina U plaču vapi gorčina Na svijetlu duše praznina Krinkom osmijeha skrivena   Najtiša je ona suza Što stvara se u očima Dok u besanim noćima Sanja vječni san…   Mene više nema Nema u meni Nema na zemlji.


Згурена је низ улица ишла. По леђима јој хладна лила киша. По лицу јој прамен косе пао. Боже мили, много ми је жао.   Купила је векну хлеба. У недра је шапутала: Мили Боже, живети се може,   Мислила је она успут тако: Лепо ми је баш, ево, овако.   Из ципела воду је излила,…


Uporno nastojiš održati praktičnost i stav ‘Zalud svjetovne prašine što nijemo kruži Prezreno prstima hvataš razum zdrav Osluškujući udarce kompromisa o tlo Preponosna da skreneš pogled Na modrice što osvijetlile su tijelo Pomno ih prateći – iščitala bi natalnu mapu Tihe patnje koju predugo gaziš, spremajuć’ pod tepih svu kolekciju Sanjara U bjelini s lažima…


U cvijetu radosti osjetiš tugu kao kakvu kugu; dok u krugu bola duša postaje gola. Sama i napuštena s beskrajem opijena ostaje tajna ljubavi naše koju krvnici prerano zaklaše. Na pragu mladosti teško je ostati i još teže opstati. Na pragu mosta svega joj je dosta. Penje se i skače u zimsku hladnu noć nadajući…


Znaš li kakav je osjećaj, Ratniče, nemoći dotaći taj mir u sebi? Znaš li kakav je osjećaj, Ratniče, lutati od grada do grada, od kuće do kuće, od kontinenta do kontinenta? Znaš li kakav je osjećaj, Ratniče, skupljati torbe kao jedine vjerodostojne pratioce života svoga? Znaš li kakav je osjećaj, Ratniče, kad te ljudi dave…


Jednog dana, kada se najmanje budeš nadao, moje ime će samo kliznuti sa tvojih usana. Sjećanje će poput munje što reže nebo u noći, brzinom svjetlosti, proći tvjim umom i biće ti žao… Biće ti teško tu u grudima gdje kažu da je duša, što si tako lako odustao, predao se bez borbe, dopustio ponosu…


Pahuljice padaju i na ovaj Badnjak spuštaju se meko na zemaljski put zabijeliše gradove, osvijetliše svaki kut da bi sve dimnjake spazio Djed Božićnjak. Dok iznova pismo pišeš u daleku Laponiju htjela bi da ti se ispuni dugo sanjan san; da ti Djed stvori kamin želja čaroban kojim će spustiti košaricu još čudesniju. Upalila si…


O veličanstveni svijete, kako da ti pogledam u oči Kad krvav trag ostavljaš za sobom Kako da se izgubim al suočim sa tobom?   Mišlju i riječima ispunjavam dan One vode me kroz san One vode me kroz san   Smrknutog lica ostajem sasvim sam Između sunca i mjeseca  rastrgan je dan Iz zlatnog zatvora…


Zarivam nož duboko u moje tijelo. Agonija bola oduzima dah, – rekli su da smrt ne boli. Prijatna toplina razli se mojom utrobom, sa usana se otkide zvuk sličan urliku ranjene životinje. Rekli su da neće boljeti jednom kada dođe smrt. Ali, još uvijek, jače no prije, boli ovo mjesto gdje kažu da je duša….


Oprosti… Kasno je, znam Al svejedno ti kažem Oprosti… Ako ikada smogneš snage Molim te Oprosti… Otvaram ti dušu I znaj da nije lako, Ponos je ovaj strog Učitelj I ne voli ovakve Poput mene Slabiće Što se slome Poput grančice Pod naletom bure Ali ova noć Opija svojim mirisom I ne mogu se oduprijeti…


KRIK BOLA ODJEKNU U GOLOTINJI SOBE U KOJOJ SAM TAKO DUGO. ODBI SE O ZIDOVE TAMNE, HLADNE I NESTADE U NOĆI. POKRETE TIJELA PRATI TIHO ZVECKANJE LANCA KOJIM ME SVEZAŠE ZA POD. JEDINU TOPLINU PRIZORU DAJE RUMENILO KRVI DOK KLIZI NIZ MOJE RANJENO TIJELO. BAREM ME POKRIJTE PLATNOM ISKUPLJENJA, DA OVO MALO ČASTI OSTANE. POKRIJTE…


Umorna, pognutih ramena jedva koračam. Svaki udisaj boli kao da rana zjapi u mojim grudima. Umorna, a ne smijem stati. Noge teže od olova vučem, koraci se gube… Što više koračam to bivaju teži… Da mi je da se odmorim od života, da budem slobodna, skinem okove i poletim. Da mi je da znam išta…


Ti

Za ruke te vučem, da igramo život, a ti bi sve drugačije. Za ruku te vučem, da gledamo nebo, a ti žmuriš najstrašnije. Ja ruke ti ljubim, a ti ih guraš u vodu, jer ja ti mazno za vratom dišem, i ko zna koju pesmu pišem


O, Bilogoro, mili rodni kraju gdje stara kuća djedova stoji; varljivi san me od nje odvoji već i kosti svih predaka znaju. Ne bih gutala gorčinu pelina kad prijatelj ga toči objeručke; sve igre zakulisne i mučke ni kiseli okus pljesniva vina. Duša bi se napajala milinom kad bih zajahala svoju Gidru  zablistala srećom i vedrinom. Gledajući…


Tužna zbog svih nevolja, žalosna zbog bora napuštam i zadnju klupu od kamena siva i zaboravljam da živjeti se i u tugi mora, da je privremeno sada zamrznuta svaka njiva samo zato da se ispod leda zemlja nagomila, da u svojoj unutrašnjosti se grije, grije kao topla peć i toplo srce, kao majka mila u…