Odakle odjednom vedroga neba nema već crni oblaci doneli tamu pa ovog proleća jeseni naše vraćaju boli i tugu, dušu ostave samu tako da opet odbolovane patnje tuži u gašenim svetlima sunca što ostaše jedina radost svesvakog života nama, mila moja. Vetrove tražim i žurno hitam neznano brzo neznanim putem, oblaci crni donose kišu, da…


Unutar skinutih tajni naših dodira na rubu časova koji nam traju opet ti nisam baš plavetna zora za svelepe dane ljubav što daju u preteškom životu svih naših htenja, pa onda te molim, potseti mene, kako da ljubavlju dodirnem tebe, tu blisku daljinu velikih želja, onu što čuvam k’o tajnu najveću, onu što nikada napustit…


Ne znam kada ću da ustanem, Probudim iz ovih najlepših snova I neka me onda, zavijen u ćebe, Ja ustati neću, ja neću bez tebe, Ne odmotavam naše zamotane tajne I zato mi ne skidaj prekrivač sa mene, Nemoj mi hladiti ugrejano ćebe Jer odmotan neću nikuda bez tebe, Bez ljubavi tvoje, pa napeto čekam…


Žudim za prošlošću nekom koju imao nisam. Al’ možda jeste drugo telo a duša ista, šetala ulicom dragom sa svojom dragom, ružinog mirisa. Sad mlad tom ulicom davnom bez drage prošlost prizivam. Koren je moje duše sa neba, sa zemlje nije. Po zemlji ovoj pušteni mi snovi k’o ciganske kočije. I nadam se prošlosti nekoj,…


Znam da me tamo pod tajnim nebom,  zemljom na kojoj ne mogu kročit’, skrivena od svih s’ mišlju dalekom čeka devojka, plave joj oči. Da l’ znam il’ željom prkosim sudbi? Da l’ tražim ono što i sam krijem? Možda je nema u masi ljudi jer ona od ljudske vrste nije.   Alen Art


Voleo sam dušmanina. Borio sam se za dušmanina. Za njega spreman bio da ‘mrem. Dušmaninu sam pisao pesme. Poklonio mu poverenje i srce. Ne bi me nebo, zemlja i ono što je između, odvojilo od voljenog dušmanina. Otkrio sam da mi je dušmanin osoba najbliža mojim usnama. Prestao sam voleti dušmanina pa je on prestao…


Još uvek nema te jutarnje magle i naših nedosanjanih dodira duše, da željno upoznam nejasne, nagle lepote novih saznanja o tebi na svetlu u mraku i svetlu na suncu, na ivici okvira dolazne istine da svu te znam i ništa te ne znam, pa uvek novu otkrivam, čuvam u našem kutku, samo za nas. A…


Veoma bih voleo da opet se vratim u onaj hodnik još uvek kod tebe pa kao tada u davno vreme pre tvoga “ne” ja drugo pokušam, da te ne čujem već daleko odvedem, da prestignem boli, da sudbinu sprečim, tad sutrašnjost sklonim, tebe izlečim od budućih dana preteških slika, nesrećnih stvari nestvarnog lika, mila moja….


Zlatnim nitima pišem melodiju tvojih pogleda na koži. Nekako stidljivo ovih dana puštaš note k meni. Jesam li te razočarala ili očaranost skrivaš da ne vide vuci, da ne rastrgaju notovlje između tvog oka i mog tijela?!    


Otvorila je prozorske kapke, pomilovala oblake, naginjući se kroz prozor protresla posteljinu, licem još od rose i dodira sna… Rumene obraze joj podiže osmijeh tutunja kroz kuću, okreće se i odlazi. Prozor ostavlja otvoren. Stojim,opet,kao i svako jutro, čekajući njenu predstavu, u uskim kamenim ulicama, gdje su jutra puna, žene crvenih usana na prozoru, a…


Mi

| Toliko magle vani Među svijetom I ljudima. Prikloni se svom osjećaju Svom suncu. Pogled neka govori Za nas, riječi su manjina… |


Odakle me znaš, pahuljo? Da l’ iz zlata jabuke tek procvale Ili pak iz nezrelog tinjanja Jedne opake riječi Što siječe te iz dana u dan? Možda upoznao si me U hramu ljubavi Šobićeve idile A možda tu ni traga ostavila nisam. U predgrađu maglovitog grada Kojem ime ne pamtim Broj ne pamtim. Niti sjenku….


Arnela

Iz mog života otišla si, kao vjetar kišu ti ljubav odnijela si. Ostala je samo praznina u srcu mome, kako da srce izvučem iz tegobe ove.   Koliko si mi srcu bola nanijela o Arnela, mene nikad poljubiti nisi htjela. Koliko si mi puta snove krala, ti za drugog sad ne bi znala.   Za…