Svi kistovi boje tvojom bojom. Ti si mala slatka, velika agonija, Muzika vjetra, Vakuum u kojem se diše… I sve bi bilo savršeno Samo da si bliže.   Sve bi Seke ljubile mornare Znam, Ali ova seka se tobom hoće da mornariše. Da ljulja tvoju lađu kao riba uhvaćena na mamac, Uhvaćena iz razonode, Uhvaćena…


M. M.

Blago saunama koje tebe vide Kad si sazdan tako da se drugi stide Oči su gladne, usta kao pustinja Svaki mišić tvoj je čista svetinja Sretne li su ruke što se na tebe polože Kad ih tvoja prsa znojem oblože   Tvoja leđa zovu plahte, pripemljene za strasti sirove za noć punu topline, dodire jake,…


U Opatiji bajnoj dv’je utvare  polagano prolaze proživljene dane kao da se vratiše iz prošlosti stare i s rukom pod ruku šaptom divane. Sasvim tiho dozivaju ljubav svoju: – Sjećaš li se našeg prvog susreta, Geza? – Grom me udario kad ugledah siluetu tvoju ljubljena ti i jedina moja princezo Lujza. Bješe to naše beskrajno…


Otkud mi pravo da sumnjam u našu ljubav. Otkud mi pravo da bodem ljubomorom. Otkud mi pravo da povrijedim te…   Tebe, koja mi daruješ osmijehe i suze. Tebe, koja si mi poklonila najveću ljubav. Tebe, koja si mi darovala najljepšu princezu.   Tvoji uzdasi toliko su sočni i slatki. Tvoji dodiri toliko su nježni…


Kad ptice proleća me puste da cvrkutom me ljubav suđena obuzme, pa slušajuć’ malih stvorenja magične zvuke, bude mi probuđena davna misao da sreli smo se i da srešće se jednom opet naše duše.   Alen Art


Proždrala te moja tuga. U samoći te ukopah. U čežnji te zaboravih. U prolazu rugali se osmesi lisaca. Duša mi se čula do meseca. Ovaj grad, upio ti prljavštinu. Sisa ti uvele ruke. Ja svoje ledim po mrazu da te stresem sa ožiljaka zapamćenih milovanja. Razjedaš mi udisaj svetla. Cediš studena pluća dok te gledam…


PISMO

Tražim te svuda i u očima neba vidim tvoj lik. Pismo sam čekao, ali ga nije bilo; voleo sam te puno, mila moja i spavao sa tvojim mislima, a onda sam video u ogledalu da sam ja vojnik. Pismo je daleko i nikad ga više neću dobiti. (za Seku Lošić, Zagreb, juli 1968)


* * *

Pruži ovom caru koji nema paru, jednu tvoju malu laticu opalu.   Ružo moja, od svih ruku koje su te brale, ubola si samo one što te negovale.   Alen Art


Sitna sad kiša pada, pod kišobranom ja skriven miš. To ne bi moja draga, po kiši ona srećna bdi.   U korpicama na pijaci kad trešnje vidim, bol pojuri. Ona ih voli slatke crvene k’o usne njene kad poljubim.   Alen Art


Crvenokosa sireno morska, zarobljena u jezerima mojih očiju. Ofarbaj obraz i srce u crveno. Ne diraj mi kosu za kojom patih. Prste šilji grehovima. Lica laži osmesima al’ kosu tvoju utopi u presahlom jezeru spaljenom. Nek ti glava ostane ukočena na toj strani gde je od mene okrećeš. Oči ti slepe bez mojih. Ja sam…


U jutru kišnog proleća, sanjam da ti držim ruku obolelu od beskrajnih lutanja. A ti plačeš sa nebom dok te komadaju oblaci onih koje si volela. U jutru kišnog proleća, sanjam da ti se smešim preko leševa suza, nemaran za vešticu nemilosti u tebi. Uzvraćaš mi osmeh što od bola plače. Tako sam se sreći…


Lutka

Gledam lutke staklenih očiju. Ne trepću, ne klecaju im noge. Suze im se ucrvljale. Moje grudi zamrzivači samoće. Uvek sveža bol, sveže kamenje. Moje otežaju noge kad lutka staklenih očiju plišano srce ubode. Ukrao sam barbiku od kučke. Lutku mi poklonila devojčica. Zavoleo sam je i otkinuo joj glavu. Nisam je svukao. Kajem se što…


Zubima bih ti čupao lice, pa onda mekanu nežnost koju prećutkujem od tebe sve do sad. Sada ću ti reći da je moje „sada“ crni bezdan. „Juče“ naslagane laži milih očiju a „sutra“ prezahtevno ništa. Behar me krezubo kolje. Taj miris k’o zmije kroz nozdrve. Legu se i migolje u lobanji. To malo mozga nervozni…


Nekada u određenom delu noći, pozovu me njene oči da im pišem. Moje su noći buđenje bajke  i njeno sahranjivanje u besmrtnoj duši. I odoh sada u ovom času kad spavaju grobovi i ljudi, njenom ulicom, gde čekaju je moji snovi umrlo tužni. Odoh da joj prosute tragove pokupim. Vratiće se ona grešnu da je…


Zarobile me tvoje oči, moćnice. Dva tvoja konjanika crna, veštice. Oslepela na zemlji mojoj poraženoj gde su pogledi straha tvoji, budili umrlu noć. Svaka ti suza crva krila koji su padali po obrazima bez obraza i grudima sto ruku. Žalost tvoja opatice nevine nije. Ti kad plačeš, Bog uzme kišobran pod kojim se ljudi svi…


BOL

Boli me duša, daleko tvoj bol, Nije ti dobro, mene ne miluješ, Ja živet’ ne mogu kada ti boluješ, Za sebe ne znam a ne vidim tebe, Pa koja to može pomoć da ti bude, Ona pomoć prava od dalekog mene ? Da ozdravi tebe, da ublaži boli I najveći lek primi od onog što…


NISAM OTIŠ’O KRUG SAM OBIŠ’O, ZAPITAO NJU ZA NEZNANU ISTINU, TERETNU ODAVNU, I OPET SAM TU, KOD TEBE SAM TU. (Bgd,23.okt.2017)


Rasplamsa se želja da me udari autobus kad se prisetim tvoje prljavosti, tvoje smrti. Išao bih ti na grob ali te srećem na ulicama. U slepoočnicu šraf zavrtim. Prelazim ulicu svesno neoprezno, razočaran u dosadne vozače. Ovaj grad k’o logor Hitlerov kad te sretnem. Beton mi otima kosti kroz obuću. Stakla izloga prsnu mi u…


Noćas ti poklanjam suze sve dok me san ne uzme. K’o da ti pružam ruže s’ mirisom otrovne tuge. Ne padaj noći, šapuće mi gusti mrak  kako drugog čekaju njene oči a meni se podsmeva i čovek i vrag. Zatvorski plafon mi pokriva zvezdani prah. Kroz probušen džep izgubih novčiće za šou snova dok smehom…


Ženske suze, opalo lišće na vetru. Nemaju težinu ni vrednost osim za mrtvo lepu jesen u pesniku. Skupljao sam lišće jesenje i palio. Od dima se gušio, u lišću sam zaspao. Čistio sam avliju od zmija i zatrovanog meda. Kupio ga od pčela sa otrovnog ti jezika. Brao sam kiselo i pokvareno voće. Poljupce tvoje,…


Ušuljala se bešumno poput tata kroz širom otvorene prozore sva zanosna kao da je od zlata ukravši nebu ljetne dekore. Donijela mi svu svoju ljepotu okitila grane nijansama žutim upijam pogledom tu divotu i od silnog ganuća zašutim. Dok raskošno titra čistim zrakom kao čestice blistavog kamenčića i moji snovi jačaju s mrakom. Pogledam li…


Nismo na svetlima da bismo glumili igramo sebe, iskreno, jasno, ovde smo stalno da bi se ljubili, da ćuteće reči svi čuju glasno sve naše istine i sva saznanja da ljubav nam traje i pre našeg znanja, da želja si moja i pre postojanja kada je zvezda najlepšeg sjaja sišla na binu pravo iz raja…


Ja spavam sam, oko mene mrak. Sve je drugo laž, to je istina. Ovoga puta nek tišina piše a ona ima samo istinite priče. Ostavljen od neba i zemlje. Zaboravljen od svemira. Ako je Bog kolekcionar ljudske tuge, kod mene će naći primerke predivno ružne. Rđa po masnim osećajima. Korov i šejtanske ruže iz njene…


Šta će roditi ova tuga? Da li dete sreće što se mraku ruga ili mrtvo dete koje ubi sudba? Šta će roditi tvoje oči kad ih vidim sledećeg puta? Da l’ nadu novu mesečeve noći il’ crnog sunca sećanja ružna? Ja ne znam koliko još volet ću te moći jer kriva si, teška i dužna….