Udahni vetar, zvezdanu prašinu, Srobi oluju, oblake zaledi, Oživi reke, njihov miris bledi – Skreneš li pogled, začas treptaj minu.   Mi srešćemo se uz svečani prasak I tihu pesmu prirode i tela Što na par reči lako bi se svela, Na tajni sudar i pobegli časak.   Umiri drhtaj i na tren ću tada…


Ljubav

kao što jutarnje sunce obasja lelujave valove mora, Kao napadali snijeg što se prelijeva po vrhovima gora, Kao kapljice rose koje daju znak da je stigla zora, Kao jutarnje buđenje bez imalo umora, Kao slika predivnog vode izvora, Kao poslije sna punog horora, Tako se osjećam u društvu njenom, Taj osjećaj kao da si u…


Očiju tvojih gde jedino ima – U gomilama prostih bledih skica I jedva čitkih stihova i rima, Puteve tražih makar do tvog lica.   I kad je staza postajala manja, Ja otkrih tajne odaje sećanja Kako bih reči za tebe ukrao, – Ali sam sramno lutao i stao.   Tu šum sam poznat disao, a…


Pogledaj u oči likova u tami I uputi pogled prema prvom strahu A u trenu kada ostanete sami Ne otkrivaj tajne sve u jednom dahu.   Sačekaj da prođe bol iz ranih dana, Da zadrhti srce uz ožiljak bledi, Da prospe tišinu ista stara rana I trenutak straha naizgled se sledi.   I sve onda…


”The beauty and the moonlight overthrew you.” Leonard Cohen (“Hallelujah”) U trenu kada hladna suza krene, Odsustvo glasa stih i srce sledi, Radosti duše zaborave mene; Kad dah njen mladi oduva oluja I njena slika naizgled izbledi – Čuće se slaba, mlada haleluja.   Svetlosti bljesak ostaje na dlanu Pri svakoj reči koja osmeh krije…


Kako diše nebo bešumno i mirno iza zimske magle zbijene i guste. Ako nazrem rasplamtelost naše zvezde, to neće biti stvarno. Vođen slepom verom izgubiću razum tražeći treptaje tvog glasa. Prozeblog od nade uočiće me vir onih sećanja očiju bez boje i istine bez stida kojima si prošarala ove zidove. Ranjen pred njima, čuvaću krajnju…


Tamo, iza smrtnih vidika, gde ne dopire njen glas, grom je prevario zvezde i izdao nebo. Tamo je srce prestalo pevati prastaru ljubavnu pesmu i reke su zapustile svoje ritmično šuštanje. Tamo sam ostavio razum i otpustio današnjicu grleći opojni vazduh i ljubeći purpurno nebo. Tamo oblaci ne putuju jer se boje zaborava. Tamo sam…


Ti si samo senka mojeg skromnog duha, Iskon drevnih patnji čovekovog bića. Ti si samo šuštaj čoveku bez sluha, Granica neba i razlog tog otkrića.   Samo si trenutak spokoja i moći, Spoj vekova slutnji i vrtloga znanja. Ti si to što krije nepojmljivost noći – Mali deo mrve sa tajnom postanja.   Tama si…


U ponoru duše, gdje tama čuči, mene slatki glas muči. U ponoru duše, tajna kleta, srce para, duši smeta. U ponoru duše, mraku tom, ljubavni leži dom. U ponoru duše glas se čuje i sve jače on me truje. Mira nemam, glas se čuje, dođi dragi, ljubav tu je. Bolne rane mene peku, za ljubav…


Uporno nastojiš održati praktičnost i stav ‘Zalud svjetovne prašine što nijemo kruži Prezreno prstima hvataš razum zdrav Osluškujući udarce kompromisa o tlo Preponosna da skreneš pogled Na modrice što osvijetlile su tijelo Pomno ih prateći – iščitala bi natalnu mapu Tihe patnje koju predugo gaziš, spremajuć’ pod tepih svu kolekciju Sanjara U bjelini s lažima…


Koja je pesma iz moje duše kad vidim svuda, dobrote se ruše, reči ne čujem, a jesu moje, reči što samo dobrim se broje, bolni se pate, ne mogu pomoći, pa mesec da skinem, ne uspem dostići njoj na dlan svetlost ovu da stavim kao znak ljubavi, kao znak hvale, a ne uspem ništa i…


Daleko si Katerina daleko od mene, želim da ljubim tvoje usne snene, počela si da živiš zivot iz početka, pokraj koga li ćeš sad da budeš sretna. Živjeti bez tebe ja neću moći, bez tebe ću tugovati u samoći. Sjeti se mene ove lijepe noći, jer znaj da te volim i jedva čekam kad ćeš…


Jedna mala plavušna devojčica i dalje je stajala na onom uglu naših sećanja, ispred ulaza doma kulture, čišćenog prilaza, a sneg je bio, pa promrzlog lica jedva je rekla, pitala mene, da li ću čekati uporno tebe i posle onda, i posle juče, i uvek da li ću dušom tvoj biti a znaš da ljubav…


Stavio je ruke na nju, osetio njeno telo, njen miris. Pogledala ga je i nije imala vremena ni da trepne od šoka kada ju je poljubio. Ljubio ju je sporo i duboko. Taj poljubac je bio oštar kontrast brzim naletima Košave. Mislila je da će eksplodirati. I mogla se zakleti da je u tom trenutku…


Para

Para Znoj na tebi Kaplje naše kao koplja Volim te, ali dalje ne ide Vrućina obara slobodu nakon stoljeća požude Ali tuga raspara Para sve živo i mrtvo I ništa opet ne postoji Dok strast se ne obnovi


Budi

Budi mi osmijeh Kad me hvata grč Budi mi glasnik Bratom mi budi Sjenka bez zla Ljubav neokaljana Budi mi ti Moj ti – BUDI


Svi kistovi boje tvojom bojom. Ti si mala slatka, velika agonija, Muzika vjetra, Vakuum u kojem se diše… I sve bi bilo savršeno Samo da si bliže.   Sve bi Seke ljubile mornare Znam, Ali ova seka se tobom hoće da mornariše. Da ljulja tvoju lađu kao riba uhvaćena na mamac, Uhvaćena iz razonode, Uhvaćena…


M. M.

Blago saunama koje tebe vide Kad si sazdan tako da se drugi stide Oči su gladne, usta kao pustinja Svaki mišić tvoj je čista svetinja Sretne li su ruke što se na tebe polože Kad ih tvoja prsa znojem oblože   Tvoja leđa zovu plahte, pripemljene za strasti sirove za noć punu topline, dodire jake,…


U Opatiji bajnoj dv’je utvare  polagano prolaze proživljene dane kao da se vratiše iz prošlosti stare i s rukom pod ruku šaptom divane. Sasvim tiho dozivaju ljubav svoju: – Sjećaš li se našeg prvog susreta, Geza? – Grom me udario kad ugledah siluetu tvoju ljubljena ti i jedina moja princezo Lujza. Bješe to naše beskrajno…


Otkud mi pravo da sumnjam u našu ljubav. Otkud mi pravo da bodem ljubomorom. Otkud mi pravo da povrijedim te…   Tebe, koja mi daruješ osmijehe i suze. Tebe, koja si mi poklonila najveću ljubav. Tebe, koja si mi darovala najljepšu princezu.   Tvoji uzdasi toliko su sočni i slatki. Tvoji dodiri toliko su nježni…


Kad ptice proleća me puste da cvrkutom me ljubav suđena obuzme, pa slušajuć’ malih stvorenja magične zvuke, bude mi probuđena davna misao da sreli smo se i da srešće se jednom opet naše duše.   Alen Art


Proždrala te moja tuga. U samoći te ukopah. U čežnji te zaboravih. U prolazu rugali se osmesi lisaca. Duša mi se čula do meseca. Ovaj grad, upio ti prljavštinu. Sisa ti uvele ruke. Ja svoje ledim po mrazu da te stresem sa ožiljaka zapamćenih milovanja. Razjedaš mi udisaj svetla. Cediš studena pluća dok te gledam…


PISMO

Tražim te svuda i u očima neba vidim tvoj lik. Pismo sam čekao, ali ga nije bilo; voleo sam te puno, mila moja i spavao sa tvojim mislima, a onda sam video u ogledalu da sam ja vojnik. Pismo je daleko i nikad ga više neću dobiti. (za Seku Lošić, Zagreb, juli 1968)