Katarina

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Kad sam te prvi put video

Katarina

I ovo je jedina i prava istina

Stajao sam na ivici Sivog mosta

Dok je na istoku nešto svitalo

Nejasno

Nebo beše junsko – mislim

Jedan mali trenutak nepažnje

Tvoje

Tvoja silueta, udovi, lice

Odgovor na sve moje molitve

Nagrada za sva moja odricanja

Ti si bila

Katarina

 

Odbijanja prva teško su mi pala

I pitao sam se – nije da nisam

Katarina

Da li si ti ona prava

Ona jedina

 

Ta reč; u reči Ime

Tvoje

Zaziva sećanja

Najlepša

Katarina, Katarina…

 

Gledao sam te kako hodaš ispred mene

Ponosno, pobedonosno

Noćima drhtao ispod prozora, prokisao

Tvoga

Katarina

Čekao da ugasiš svetla

Čekao da zaspiš

A onda žudeo za onim edenskim snovima

U kojima me je tvoj lik sretao

Lebdeo beo

Anđeoski

 

Oh, Katarina

Ljubav moja jedina

Moja oseka i plima

Razum moga ludila

Odsjaj s najmračnijih visina

Simfonija uzvišenih zvukova violina

Paklene vatre otrova i dima

 

Katarina!

Slušao sam te kako radosno pevaš

Uprkos svim jaucima nesreće

Gledao sam te kako razdragano plešeš

Po grobovima, gazeći im uvelo cveće

Slušao te kako neutešno plačeš

Nad svim radostima i pupoljcima sreće

Katarina, sve sam ti to oprostio

I još više, još snažnije te zavoleo

 

Onda si jednog dana nestala

 

Kad sam te poslednji put video

Katarina

I ovo je jedina i prava istina

Stajao sam bio, opet, na ivici Sivog mosta

Dok je na zapadu nešto zalazilo

Nejasno

Nebo beše novembarsko – mislim

Jedan mali trenutak nepažnje

Tvoje

Tvoju siluetu, udove, lice

Odgovor na sve moje molitve

Nagradu za sva moja odricanja

Stezao sam svojim prljavim ručerdama

Sve do poslednjeg tvog trzaja

 

Tada sam te prvi i poslednji put poljubio

A ti mi nezahvalo neuzvratila

Katarina

Milovao sam te preko svih tvojih oblina

A ti si samo ležala

Hladna

Katarina

Govorio sam ti koliko te volim

A ti si samo ćutala

Nemo

Katarina

 

I sada se pitam

Da li je sve bilo uzalud?

Gde sam to pogrešio?

 

Zarobljene odrazom u ogledalu

Titraju oči ubice: prozor bezdana kroz koji duša gleda

Lice mu je iskrivljeno, izubijano, zlo

I on pade u njega – konačno

U taj ponor crni, tartarski, od žive i stakla

Gde će zauvek da leži zasluženo

Zauvek da pati

U grotlu najdubljih dubina

Samo zbog tebe

Katarina

 

2 Thoughts to “Katarina”

  1. Sissi

    Vrlo dirljivi stihovi.

    Lp!

  2. Ivica T

    Hvala Sissi!

    Izvini na zakasnelom odgovoru, nije mi stiglo nikakvo email obaveštenje (mali tip širokogrudom uredništvu sajta), slučajno sam video…

Leave a Comment

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting