[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Setnjom ispunim cilj, hodam sa tobom par sati,
niko te ne vidi tu, ali mene tvoj duh prati.
Drzis me za ruku, osecam, taj stisak se ne zaboravlja,
mozda je sve iluzija, moja dusa se tako oporavlja.
Ne placem, jer te nema da mi brises suze,
ne kvasim lice slanom boli samo proklinjem dan kada te nebo uze.
Nenajavljeno si nestao, nisi ni cuo sve lepo sto sam planirala za nas,
kada bi covek znao kada je kraj ne bi kasnije u proslosti trazio spas.
Svaki minut nepovratno prodje,
ono sto je bilo nece moci opet da mi dodje.
Sada bih htela da sam neke stvari drugacije uradila,
svaku bih svadju izbrisala, ljubavlju izgubljene sate nadoknadila.
Nadam se da cujes, lakse je kada mislim tako,
mogu ti reci sve sto nisam uspela, jos uvek te volim neizmerno jako.
Okrutan je svet, na svaki nacin uspe da voljene rastavi,
posle prave ljubavi covek tesko zivot nastavi.
Ne zaboravlja se ono sto ima vrednost,
jedino u tome vidim slatku, utesnu prednost.
Iako te nema, sa mnom u zoru svices,
dok sam ja ziva i ti sa mnom bices.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting