[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Jednom kad me ne bude
donesi mi crvenu ružu i stavi na grob
da znam da si me voleo,
neka se crveni u tom sivilu.
Iako mi tada neće značit 
iako bude kasno za ljubav,za život,
uradi to za moju dušu.
A onda otidji u našu kafanu
i popi čašu crnog vina
koje nikad nisi prije pio
i sjeti me se
kao stare,dobre pjesme.
Ali ne plači,
šta će ti sad suze
one neće vratiti vrjeme
ni mene,
nasmej se kada
čuješ pod krošnjom divljeg kestena 
u ranoj jeseni
kada čuješ kako lišće šušti,
lomi se i pada,
kada osjetiš u vjetru 
miris moje kose
boje klasja.
Dragi,možda nikad nećeš znati
zašto i za koga se pišu pjesme,
možda nikad ne otkriješ tajnu nas tihih
nečujnih ljudi,
što prolazimo ovim životom,
ovim tlom,kao da nikad nismo koračali.
Zemlju nismo doticali,
a zemlja smo postali.
Ako sretneš nekog mog,
ne pitaj ih šta si mi značio
za njih si stranac,
nikada im nisam rekla
ništa o tebi.

 

Odgovori

Subscribe without commenting