[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ne kuni me sestro kada srce sputam
i rasparam krila u zemljane grudi.
Majko moja mila, vrele suze ne daj,
u ćutljivi bezdan gde me korov ljubi.

Rodio se nisam u ovome svetu,
te kuknjava vaša zalud grlo drhti,
i moj život kreće tek na onom’ svetu
iz kolevke drvne, posle ove smrti.

Brkate su noći u danima mojim
odveka, i zato ne žalite mene,
u slobodu večnu ja zaputih korak
gde ne behu zime, i ne teče vreme.

I nad svećom pesme zapalite moje,
nek plamen razgori i ugreje zvezde,
jer na mome putu gde se beskraj broji
grejaće me strofe o ljubavi njene.

Al’ ostav’te pesmu ovu njenom oku
što ispijah kao vinograde rodne,
nek joj slova tuge beonjače bodu
kad pročita pomen sa nadgrobne ploče.

Odgovori

Subscribe without commenting