[Ukupno:1    Prosječno:4/5]

Ovenčane busije u plavome kasu
Senke ili istine jutra što miluju lice
Toliko toga govore u prolasku
Kroz zelene zastave i pse lutalice

Na prstohvatu do jeseni sanjam
Teturaju se riđokose breze kroz mrak
Kroz umrljane snove, krv nadanja
Ne prodire spas ni sunčev zrak

Gorkim jezikom skrivene zmije
U bolu Trošnu mi utrobu truju
Noći što ne prolaze i čije
Zvezde U pomen usnama se kuju

Ostaje mrak čednosti zauvek beli
Sja poslednju tajnu daleko za nama.
Ako me uzmeš Obećavam ti celi
Svemir tišine da ne budeš sama.

Autor Simic_Petar

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting