[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Nima gorega vitra
doli gnjilega juga.
Svih nas zamanta i
uvati nas nika tuga.

Zbog njega brontulaje
pari mi se cili svit,
od juga postanemo
išempjani jema bit.

Nervožasti grintamo
da bolidu nas kosti,
ka ribe se koprcamo
kad probodu ih osti.

U prsi nas steže,
svi samo ležimo,
ka divji pasi,
na svoje bližnje režimo.

Kad će prestat puvat
Baš tila bi znat pa
svima lipo kažen:
“Ma pusti me stat”!

Autor amarena

Odgovori

Subscribe without commenting