[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Zvoni mi sat, polako se budim,

Sinoć sam sanjao kako te ljubim,

Ne želim da ustanem,

Jer znam da te danas definitivno gubim,

Ja sam ti samo bio kurs za dalje,

U životu si samo uzimala zlatne medalje,

Jasno je da si prešla i ovaj nivo,

I samo nastavljaš dalje kao da ništa nije bilo,

Uvijek sam znao da si obična kurava,

Ali plaćem za tobom, jer sam obična budala,

Ja sam budala koja te voli,

A to me kurvo, najviše boli,

Možda te nikad preboliti neću,

Možda nikada više ne pronađem sreću,

Ako me ikada sretneš, da li češ moći,

Da se zaustaviš i pogledaš me u oči,

Da li je moguće da si sve ono odglumila,

A da se ni u jednom trenutku nisi zbunila,

Da li su to doista sve bile laži,

Bar sam zaslužio da čujem istinu, ti mi kaži,

Voljeti uvijek može samo jedno,

Al što ja to tebi pričam, tebi je svejedno,

Ti nikada voljeti nisi znala,

 A ja sam ti bio samo još jedna u nizu budala,

Ja te više voljeti neću,

Ali ti ipak želim iskrenu sreću,

Želim ti da se iskreno zaljubiš,

Onda češ ovo shvatiti, kad počneš da gubiš.

Autor Mirsad

Ova objava ima 2 komentara

  1. Kada volimo nekog,to je zaista nesto posebno… ali, na zalost, nisu svi dobili taj dar da znaju da vole… ili da prepoznaju ljubav. Reci nije potrebno trositi na bes, rezigniranost i mrznju. Dovoljno je dostojanstveno odbolovati i krenuti dalje…

    Pozdrav!

Odgovori

Subscribe without commenting