[Ukupno:1    Prosječno:5/5]
Šetao sam šumom

s jednom malom pljugom

i smišljao pjesme

kako da opišem jesen.

 

Hodam po žutom putu

šume u kojoj sam nekoć sadio marihuanu.

Sad prolazim istu rutu,

ali ne po danu.

 

Zalazak sunca.

Cvrkut ptica.

Pada lišće suho

i noć pada tiho.

U trnju cvrči cvrčak

i pada mrak.

 

Sam sam između hrastova,

ali nisi sam kad si s jointom

pa uvučem pet dimova

da budem sretan sa stihom.

 

Sviđa mi se gledati gore

u lišće, grane i nebo

dok me frula pere,

al sam se sjebo.

Postaje hladno/strašno/kasno/crno/sjebano

Sve u svemu

i bolje da krenem kući.

Večeras radno

i da napišem jesensku pjesmu

prije duge noći.

Autor Hec420

Ova objava ima 2 komentara

  1. stoned poetry….. :). Negdje sam na netu naletila na taj pojam. Možda nije neki vrh pjesništva, ali imaš šumu, divnu jesen, vutru, sebe i svoje misli….i zapravo imaš sve kaj ti treba.
    simpa, jednostavno i iskreno.
    lp

Odgovori

Subscribe without commenting