[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Ženske suze, opalo lišće na vetru.

Nemaju težinu ni vrednost

osim za mrtvo lepu jesen u pesniku.

Skupljao sam lišće jesenje i palio.

Od dima se gušio,

u lišću sam zaspao.

Čistio sam avliju od zmija

i zatrovanog meda.

Kupio ga od pčela sa otrovnog ti jezika.

Brao sam kiselo i pokvareno voće.

Poljupce tvoje, dodire, taj osmeh.

Spremao zimnicu u teglama od leda

kad s’ prvom pahuljom samoća počne.

Otkucaji srca odležu bez sunca

k’o cepanje drva u usnuloj šumi.

Crna gola grana kao tvoja ruka.

Malo jato ptica tuđe, na njoj pustiš.

Na licu groblje pod mesečinom.

Pretvori me u kišu iznad grada

da sa njom po prozoru joj padam, Bože.

Otvoriće prozor k’o nekada

al’ mi osmeh videt’ nikad opet,

mesto kiše.

 

Alen Art

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting