[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

jesen
čuvari tišine
sivi
nepomični
rečima ustaljeni
dodirima uzdignuti
tvojim bićem okovani
društvo mi prave gordo
danima

mojom čežnjom potkovani
zenice će po njima izginuti
srašće sa njima uši moje
mesecima

sviće napolju sve bordo

znojem tovljeni
želje nikad siti
osećanjima se goje
te četiri palete davljene
će biti
bezimeno puta slavljene
ne čuvaju tajnu jer tajne nema
godinama

čučimo
prazninu žvaćemo
utroba postelje se sprema
da se bez strahova u njoj grčimo
satima

nevidljivo nam se adaptira
plafon nas ne oblikuje
noktima smo srasli,kožama objedinjeni
u spori smo zajedno
i pustili korenje

jesen ova sviće
vekovima

Autor Devojcica sa sibicama

96 godiste

Odgovori

Subscribe without commenting