[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Tvoja ruka ne dodiruje moju
i pore moje kože ostaju prazne
bez tvojih noktiju.
A oči ne čuju,
i uši ne vide,
i zemlja ne ječi
pod našim nogama dok prolazimo.
Koraci su nam različiti.
Ti si uvek negde ispred
i uvek ostavljaš za sobom
ostatke svog slobodnog vremena
da ih ja pokupim.
Pa kao pomislim,
bar na trenutak zastaćeš
da me pričekaš
i pustićeš me da uhvatim tvoj korak,
zato ne odustajem.

Ako smo ikad bili cvet
oboje znamo –
nikada nećemo procvetati.

Odgovori

Subscribe without commenting