Jedina

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Nekome Bog pokvari djetinjstvo.
Na tebe je izgleda bio strašno ljut.
I često se pitamo šta skrivili mi smo
a možda je samo pogriješio, nije mu prvi put.
Znam teško ti je bilo odrastati sama
bez oca, majke, sestre, brata.
Imuni smo na tugu kad dugo je u nama
a ti si je imala kao blata.

Razgrtao sam tvoju tugu kao lišće
u potrazi za osmijehom, iz srca.
Kao da sam znao da moja bit’ ćeš
kao da sam slutio, da ono za mene kuca.
Sad mirno spavaj dobri moj anđele
ja bdijem za tebe, za nas.
Iako su ti tuge srce načele
u njemu je ljubavi dovoljno za spas.

Svaki tvoj dodir je topao i blag.
Svaki novi osmijeh staru suzu briše.
Evo zora sviće, nestao je mrak.
Vidiš, ni suza nema više!
Uzmi mi ruku,pođimo u grad.
Vjetar u leđa neka nam duva.
Uz tebe moram ostati mlad
jer ko će tebe da mi čuva…

Autor Zlaja

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting