Jedan dimnjak

Pisana biblija na zrnu pirinca…

malo dete,

smesak prisutan stalno,

za nju,onda,

velike stvari vrede malo,

sati igranja,prljave nogice,

plac,teske noci nespavanja,

slatko mucenje,

sladak mali zivot.

prvi koraci i prve razbijene vazne,

mumlanje reci sto zvuce kao…

mama…

rast,veci broj pantalonica,

azbuka,brojevi,ucionica…

mnogo knjiga,

prvo odlucno necu i hocu,

knjiga se sad brzo lista,

prvi izlasci nocu…

pomislih kuca stoji,

ljudi zive u njoj,

videh ledja neke potpuno…

druge moje male…

dete u coveku,rusi kucu,

vadi cigle ljubavi i godina,

svaki dan stavlja masku nule,

od kuce ostao samo dimnjak…

zidovi,karte su pale,

krevetac mi se ucini mnogo dug,

nemogu je dotaci,

a svog malog mecu nece ni da vidi…

noc,drvene resetke krevetca

bivaju celicne,

male se lampe suzavaju u nedogled,

tunel straha,i mrak…

kad rulet sudbine vrti kuglu,

na crno….

a tanjiric iz kog je jela

bio je crven,

meca je bio crven,sada

crn bez noge odjednom prica…

ruke mi staju traziti u

travi secanja,

pogled male sa visine gleda,

ali ne u mene,nije moj.

u kuci 18 godina ne zivi niko,

laku noc drugi prica,

san nije san,

ostaje nada da…

i dalje voli brckanje u kadi

i stipkanje za nosic,

i da pozna,onaj lepi osmeh.