[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ja jesam uvek čovek od reči
a sve što ti kažem, ti to već znaš,
ili sećaš srcem u duši, tvojoj i dobroj,
a ti jesi milost od reči,
dobra osoba, odlučna žena,
smejuljica lujka sa ozbiljnom dušom,
poetesa slova u stihovima
i drug, prijatelj, sa ljudskim srcem,
pravim, duševno nestvarnim,
sa velikim srcem i za male ljude,
sa velikim srcem, najvećim za mene,
i vrlo najvećim
za nas.

Odavno žedan vode sa izvora
ja tražim tu vodu a izvor daleko,
gledam i šetam a tebe ne vidim,
tebe osećam okolo snova
a snovima vidim, onim najlepšim,
– ti s’ izvora nosiš mi vodu,
pojiš me željno i voliš me željno
i ja sam srećan,
i previše srećan,
i nasmejan, drag,
za tebe,
za nas.

Slow umiranje pominju neki
ali ja tebe prilično znam;
ne sasvim tačno i ne uvek tačno
al’ svakog trenutka kao da znam
da misliš o meni i mojoj žedji,
da popijem tu željenu vodu
i utolim ljubav i dušu svoju,
nemirno napaćenu i pritisnutu,
za ljubav večnu i danas i sutra
i juče i prekojuče,
sa staza naših, ovde i tamo,
i okolo tamo i svuda tamo,
sa staza nam znanih, neotkrivenih,
ali bez tvoje izvorske vode,
toliko da sada i najviše sada,
da sada znam,
vode bez nas.

Nećeš ti meni otići lagano
i nestajati lagano po tekstu onom,
ti putuješ, ti čitaš puno,
muziku slušaš i sebi zadovoljna
ti našla si zadovoljstvo
u sebi i drugima.

Ne uništavaš vlastitu ljubav,
možda se kaješ, možda je ne znaš,
možda je smehom dozivaš stalno;
ti hoćeš pomoć al’ često ne tražiš,
strastvemo glasno, pomoć od nas.

Rutinu menjaš i boje menjaš,
nisi baš tužna već vesela
i ljude voliš da možda ne znaš
da mnogi tebi nanose bol,
možda već sutra, od jagnjeta – vuci.

Ti menjaš stvari i dobru sigurnost
i ideš za snovima, al’ čvrsto na zemlji
stojiš a bežiš ponekad
od saveta dobrih, počesto lepih,
počesto vrlo umirujućih…

Nisi da tužnost ispoljiš odmah,
skrivaš u sebi ali ne kažeš
to meni i ja to cenim,
to dobro zaista znaš.

Živećeš danas, i sutra, i dalje,
ne umireš lagano, to kažem ja,
prijatelj žedan željene vode
sa izvora tvoga
pored nas.

I najzad, od strasti i emocija
ne bežiš nikud nego to skrivaš,
ponekad smehom, ponekad ćutnjom,
opečena sećanjem na druge ljude,
na vukove jagnjeće kože,
ali to nikad i nikako,
to nisam, nisam to ja.

A ono poslednje iz toga teksta,
da bežiš od strasti i emocija,
od vrela ljubavi srca i duše
i tela mladog u srcu, osećajno tvog,
da bežiš od sjaja očiju željnih
i strasti srca i ljubavi snažne,
to tačno nije, o tebi nije,
jer ti si drugo biće planete
a ne neko neznano prazan i lak.

Ti živi danas i donesi danas
vodu sa izvora meni žednom,
jer nećeš umreti lagano,
tvoj najveći drug to zna.

Ne zaboravi biti srećna
a ja ću tvoj biti
na stazama našim
na mestima našim
u dušama našim,
ja znam.
(Bgd,03. marta 2017)
(korišćeni tekstovi Dr. Jasmine Bosnjić)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting