[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007)

Ja opet te slušam
a ne vidim dane,
ne vidim sumrak,
ne vidim sunce
što krila je spržilo tvoja,
a samo si ti visoko leteo,
i samo si bio jedini ti,
i samo si ti …

Divni čoveče, dušo naša,
kao lasta si leteo visoko
da vidiš sve drage osobe,
da pomogneš bolne ljude,
da nasmeješ tužne
i tuge ozdraviš,
da usrećiš čekane
i nesrećno voljene
i utešiš nesrećne…

Ja opet te slušam
i nema tuge za legende žive,
i opet te mislim
i volim i zahvalno hvalim
i klečim pred likom tvojim.

I legenda si postao naša,
u našim srcima večna,
i živiš sa nama,
i letiš sa nama,
k’o naša legenda sreće,
naša sveta lasta dobrote,
naša La Golondrina.

(Darko, Bgd,15.sept.2018)

Posted by Darko 47

♫ Poezija, proza, veliki fan Roya Orbisona, kolektor svih audio verzija pesme "La Golondrina", voli muziku, film, književnost, video pripremu... kažu, dobar čovek... Iz BGD ♫

This article has 1 comment

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting