[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
između detinjeg oka i ljubičaste tišine
cvetni zrak od sunca i mesečine
pred gradom gde šuma još je zelena
gde novo sutra umorno drema

postoji žena, bezimena i sama,
s’ pupoljkom u smehu neljubljenih dama,
i leto ledno, i Avgust plavi,
snu večan a mio plamenoj javi.

laveži i deca u sleđeno podne
bude me da krenem bez srca i snage
u nestvar što čeka od krvave vode
preko crna mosta do usnule drage.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting