[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Potkupljujem misli da ne robuju tebi,
svaki ustanak podizem ravno u inat sebi.
Opirem se, ne tako vesto,
samu sebe ne slusam, ne znam gde mi je mesto.
Kruzim oko tebe, kao plen te vrebam,
nije mi jasno zasto te toliko trebam.
Koja je to sila sto me tebi vuce,
na hiljade pitanja pred spavanje me muce.
Kada bi sanjao pored mene, da li bih se toliko pitala,
mozda bih bila mirnija ili nevesto po klubovima skitala.
Tvoja je moc u tome sto ne das da te imam,
na doze mi sebe delis, kao infuziju te primam.
Poljubi me, usne vape za spajanjem,
prestani da mi dane bojis kajanjem.
Mrgud sam po prirodi, ti me na blistanje prinudjujes,
tim plavim ocima ocigledno me izludjujes.
Budi moj, ili nemoj, samo se odluci,
ja da presudim ne umem, glava ce mi puci.
Ako i stavim tacku, to nece biti kraj,
boli me da priznam da si moj izgubljeni raj.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting