[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Koliko koraka samo u noći, odzvoni pustim ulicama,
kao nada za vapaj nečijoj samoći.

Neko žuri, a neko ne bi ni da dodje
jer u suštini nejjednostavnije pobeći

Najgora je ravnodušnost.
ona su ustvari damari koji gamižu uz kičmu.

Ako stavim masku pred svetom,
da li će moj bol pomisliti da je u pitanju neko drugi i konačno me napustiti?

Stavite rešetke u moju glavu,
i ja ću se svaki put sam vratiti u kavez od snova,
jer su mi krila sputana,
a cilim od mašte su pojeli moljci tišine

Znam šta ću. Napraviću jedan oblak od želja,
i pustiču da pada kao kiša iznad moje glave.
Mada, kad malo bolje razmislim,
posle će me boleti sto je moju sreću popila žedna zemlja

Koliko će mi još trebati da shvatim
da moja sujeta nije moja sudbina.

Nijedna noć ne moze biti toliko crna
a se ni tračak svetlosti nečije ljubavi ne probije do tebe.

Samo ako ti to želiš.

Autor JanWeselly

samo lud, nista vise mi ne fali!!!!

Website: http://www.facebook.com/janko.markovic

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting