[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Svjedočim da sam napisao slijedeće pri zdravoj pameti i čistom razumu, i da sam baš tu rekao sve što mi je bilo na umu, jer što na umu, to na drumu, što na drumu, nikad na umu, pa se pitajte!
Fedja Imamovic
.
mrlja. trebalo. bi biti umrljano.
a umrljano nije. Smij se!
štamparska greška, greška u štampi
u štampi greška. Pogreška. Ne budi ozbiljan /ozbiljna
štamparska pogreška, pogreška u štampi
u štampi pogreška. Glupost. Smiješ li se?
bêtise, sottise, connerie !
.
mrlja. a mrlja nije. smij mi se. rideo risi risum!
crucherie, cocasserie, baliverne !
smij se, nisi čuo ništa tako glupo.
tako glupo ništa čuo nisi
tako glupo nisi ništa čuo. Opet se smij!
tako glupo čuo nisi ništa. (Ne)umnost.
tontería, disparate, sandez
estupidez, burrada, chorrada!

tačka, ovo je tačka. Čekaj. Počekaj. Sačekaj. Stoj!
ne, nemoj čekati, a zašto bi čekao? Stajao? Oj!
a čekao bi zašto? Čekao za što bi a? Ha,ha,ha!
što bi za čekao? Čekao za bi (?) što a?
Nije glupost.
hloupost, omezenost
.
pa zar, ovaj,kaj, ne vidiš da se igram (s) riječima
bacam ih, drmam ih, mrdam ih – ne (a što?)
ja se sa njima igram, igram sa njima, i igram, igram, igram i?
Ništa. Glupost. Smij se!
idiozia, sciocchezza, scemenza
pokaži *ćiki zubiće, smij mi se! smij mi se! pljus! Sram te bilo i ne bilo!
Igrajmo se, igrajmo! Zaneseno, ludo, zaneseno! O gdje smo došli ovako zaneseni!
.
mrlja. trebalo. bi biti umrljano. Fleka. Trebalo bi biti uflekano!
a umrljano nije, a uflekano? Razmisli! Dzaba mislis! Vakat ti je uzet nešto drugo u ruke, već!
Isto je! Plači! Plači što nije umrljano! Fleo!
Jel sad umrljano? Nije! Sad – smij se!
Tugo moja golema si ko oblak, a ja sam pjesnik.
Srećo moja, veća si od tačke, pa ja sam luđak!
Ne smij se, sad se ja smijem, nije tvoje da se smiješ
kad se ja smijem
sram te bilo idi materi u krilo pa plači, šta meni cmizdiriš tu
o sudbino, o domovino, pu,pu,pu!
.
jel ti dosadilo? Već? Pa tek si počeo da je čitaš.
jel ti dojadilo? *več? Pa idi žali se što si pare bacio.
Ne sviđa ti se? Do tebe je!
De gustibus (et coloribus) non est disputandum!
Kažem ti, idi žali se što si pare bacio.
pare? Koje pare? Ko je? Kuc kuc ko je! Koje pare? Nije niko!
Aa, na poklon si je *dobijo
pa dobro, ko kupuje danas knjige, tko? Ko? Tko? Mujo il Tmujo?
i ko ih piše? Budale. Budala. Ja, Yo, I, Ich, pih pih pih, pjesniče
imbecille, cretino, scemo, sciocco
.
okej, budimo ozbiljni od sad pa nadalje,
kako si? Čekaj, čekaj, ne moraš mi ništa reć,
znam, znam, i ja isto, vjeruj mi. Pa kad bi *ćešće zvao
na fuka drug moj, možda bi i znao. Ma neam pojma
sad ti kaem. Znam da imaš posla prek glave, ja sam ti
vazda u frci do (ono što koke nose – genitiv). Nego, jesul ti legle pare? Ništa – ništa,daj ti meni živ bijo
ono što mi dođeš, frka mi je s parama al fakat. Aha. Ma ne mogu stvarno *ćekam već pola godine nešli se sjetit vratit, ko više koga čeka…Šta ba ko ćeka taj doćeka, mojne mi vadit živac..Ama (osoba koja ga je rodila – akuzativ) klošarsku (glagol suprotan od ‘oživjeti’, krnji infinitiv) ću te ima da mi daš sad na..
Tačka. Tačka. Tačka.
folt, piszok, pecsét, mocsok (uzmi sve evropske rječnike pa nađi šta znači – jesam te )
?
uh, evo ga upitnik. Otkud ovdje uzvičnik, ovaj – uskličnik?
čak, uzvičnik ili uskličnik? Ama reci ti meni – štamparska greška
nije ti bolan ovo uzvičnik. Nije ti ovo uskličnik, ovaj, uzvičnik
uzvičnik, uskličnik, uskličnik, uskličnik, uzkličnik??? Evo ti ga! Ha, ha – Smij se!
Ovo je nešto – jel(i) ovo il ono ovo, važno je samo da ne valja, jer upozorava.
a upozoravanje nam ne treba, i ne treba nam da nas iko upozorava. Pametni smo. Homosapijeni (insani)
zar nismo? Nismo pametni. Mi smo najpametniji, a najpametniji nismo, kad tačku ne razumijemo.
Ko ne razumije moju tačku pametan je.
Ko je razumije glup je.
Ko ne razumije tačku moju glup je.
Ko razumije je pametan je.
Ko je dovde pročito – zbunjen je, u mnogome zavaran je, prevaren je, začaran je!
Ne traži u zimu behar, ne traži da budeš načitan besplatno, čovječe idi radi
čupaj-sadi, čupaj sadi! Idi bolan kuhaj, peri, žderi, jedi, prdi, smrdi, radi, oko sebe
sve zagadi!
.
tačka. Svijet. Tačka je za sebe svijet.
u njemu zemlja bez ljudi, u njoj žive životinje.
gladne su. One. One jedu. One jedu ljude. One ne jedu ljude.
One ne jedu ništa osim ljudi. One ne jedu ništa osim ljudi i samo ljudi.
One su ljudi.!
One su ljudi.!
One su ljudi.!
U tom svijetu smo mi. Ljudi. Mi jedemo druge,treće,četvrte – ljude. Mi smo superiorna bića
u toj tački. tacha, mancha, tache !
Mi smo ljudi.
Mi smo ludi.
Mi smo tačka.
Mi smo mrlja u tački. Tako, naopako, jer kod nas nema ništa – nako, našu tačku pretvaramo u mrlju!
.
Moja tačka. Moj početak. Sad ću da stavim tu tačku.
Na početak, nikad na kraj ovih papira uvezanih škrabotina u nešto što su nazvali
‘zbirka poezije autora whose diapers are full and ready for a change’ (ko razumije – blago mu se)
Jer moja knjiga počinje tišinom.
I moje riječi
Cum tacent, clamant
(kad šute viču)
Welcome.

Posted by FedjaImamovic

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting