[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Da li osećaš, prolazim usamljen
U tami grada među vama:
O, biti mlad kao svit jutra,
Iluzija mrtvih, strah što nadjačava.

Kiša je negrljena
U sluh pretvoren, ja je pitam
O blesku leta u kom skitaš
Iz mojih ruku oteta.

A deveti je mesec tišini posvećen
Bronzana pšenica tuge
Kulja u prašno podne krvožedno,
I počinje noć iluzijom obojena.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting