[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Slozni oko svega, ma da li je moguce tako,
strah me da u sve poverujem, previse je lako.
Da nije mozda iluzija, da li si ti stvaran,
malo je teze prihvatiti da nisi ni malo kvaran.
Trazim ti mane, ni jednu da vidim,
jedino me onda cudi kako to da ti se ja svidim.
Hiljadu je pitanja, plasi me savrsenstvo koje prikazujes,
kako su te tako vaspitali, bez imalo truda se dokazujes.
Uz moju muziku se kreces,
u prepunoj sobi devojaka ti pogled sa mene ne skreces.
Otvaras vrata, ruku mi ljubis,
ni zbog cega ne gubis strpljenje, ne znas da poludis.
Razgovorom resavas moje dileme,
sa tobom nemam stvarne probleme.
Sta god da pokusam da smislim da unistim ovo,
ti prondjes nacin da mi dokazes da nije lose ako je nesto novo.
Neka te jos malo, mozda se naviknem na lepo i drugacije,
ni sunce ne sija zauvek, ne uzima ni zemlja telo svacije.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting