[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Shvati da svet ti ne mogu dati,
ceo svet malo je koliko vrediš mi.
Ove ruke su hladne da bi te grejale,
usne su ove užasom sleđene da bi se smejale
i pre tebe one su ljubile,
nekada svesno,a nekad iz navike
za laž su služile.
Protrljaj samo te nežne ruke i kreni,
daleko od mene leži tvoj mir,
a ja cu samo sklopiti oči
jer život za mene preskup je hir.
Kako vidim polako shvatas,
ljubav u tebi polako,kao cvet vene,
neko je možda nekada voleti znao,
ali nikada niko voleti mene.
Sada dok kroz prozor gledam,
sivilo nemir u meni počinje da budi,
proćiće,znam,taj kisni oblak,
ali sivilo neće,sivi su ljudi.
Ne tuguj zvezdo,tamne su noći,
ta tama svakome oduzme sjaj,
čovek vremenom odbaci život,
jer kao dokaz ljudske nemoći
snage jos ostaje samo za kraj.
Molim te,idi,a znam srce će pući,
samo ne pred tobom,
ta suza koju vidim večno će peći,
ne dozvoli da poteče nad mojim grobom.

Posted by Malhisedek

This article has 5 comments

Odgovori

Subscribe without commenting