[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Idem…polako hodam…

…koraci sve teži…olovniji…

Te sumorne,sive,hladne gigantske odaje ne daju predaha…

To su,čini mi se,odaje tvoje duše…

Nisam to htio-upoznati te…

Bilo je sasvim slučajno…

Bilo je u tami ruševina keltskog hrama…

Bilo si,biće čudno,pjevalo na oltaru od prašine…

Tvoji su pogledi i blagoslov i prokletstvo…

Zjenica nemaš,studene su i kradu moje poglede…

Sada pa zauvijek potpuno sam izgubljen…

Lutam nepreglednim hodnicima tvoga nezemaljskog bića…

 

Posted by Ellenhyll

This article has 4 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting