[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Negde u daljini pogled mi se gubi

gde krš kameniti plavetnilo ljubi,

tamo gde ptice poje i u smiraj dana

kad sunce klone od teških rana.

 

Samo misli znaju dokle pogled mi stiže.

Dok nošene vetrom idu, osećam da su mi bliže

taj krš, kamen, brdovite stene

te ljudske duše uz nemoć pribijene.

 

Nošene povetarcem, misli mi tamo lete

lakim krilom dirnuše u oči pune sete.

Pogled se smuti, jasnoće nema više …

U oku se pretvori u kap rose il’ kiše …

Autor Oky

Ova objava ima 8 komentara

  1. Prelijepe slike u tvojim stihovima..i ne samo slike nego i divno dočaran osjećaj čežnje za dragim ti krajolikom.
    Kraj mi se posebno sviđa!
    “Pogled se smuti, jasnoće nema više …

    U oku se pretvori u kap rose il’ kiše …”
    Lijep pozdrav ti ostavljam Oky!

Odgovori

Subscribe without commenting