[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
jebeno ne znam

ni tko sam ni što sam,

ni kome trebam

ni zašto dišem, i

jebeno ne znam

ni kome ove stihove pišem.

 

U ogledalu ništa ne vidim,

u glavi nisam svoj,

svog života ni minute se ne stidim,

pa zašto sam onda tek redni broj?

 

U pedesetinekoj već račune svodim,

Bez obitelji,bez ognjišta(a imao sam sve)

Al’ neka sam proklet,ko što i jesam,

da se opet rodim

mijenjao ne bih ništa.

(???? a možda je to ništa, tu samo zbog ognjišta!?

kaže on kad je pročitao)

Autor DrugiNacin

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting