GROBOVI SETE

Nadanja su naša iščezla u trenu

ostali smo kao otočje pred buru.

Ginuli smo za naše kamene gole

i suzama gasili domove što gore…

Nismo se snašli u našem beznađu

padali smo,al smo se smejali

molili za nevažne stvari

za njih dali naše živote mlade…

Godine su nas pregazile

gradile se nove stvari

al nas još uvek plaše nemiri stari

gledamo sa prezirom na vreme što će doci,

oni će slaviti slobodu,

a mi iz groba necemo moći….