Jesen
Sitna kiša klizi niz okna prozora i ostavlja tragove koji liče na kakva umetnička dela
Oblaci grle krovove zgrada , udvaraju im se , miluju ih košavom
Mokrim ulicama Beograda klize nepregledne kolone vozila
Bože, pomislim da ljudi zaborave voziti čim padne koja kap, sve je nekako usporeno
Beograd, ja, čak mi se čini da i minuti traju kao sati kao da će svakog trenutka planeta stati da se okreće
Neki čudan mir, tišina iako je buka nesnosna, vreva, gužva , radni dan je
Vozim nekim čudnim ulicama , prvi put ih vidim kao da sam zalutao u ovom gradu koga tako dobro znam
Neke male kućice, prozori sa zavesama kao iz starih filmova, kapije metalne koje je već načeo zub vremena
Promiče kraj mene Beograd kakvog nisam video dugo vremena
Sa jednog prozora mi se na tren učini da sam video tebe
Samo si malo pomerila zavesu i provirila stidljivo
Vozim dalje pokušavam da dodjem sebi, da se saberem
Skrećem na prvoj raskrsnici i dodajem gas
Suviše stvaran je bio taj tren kad sam te ugledao
Suviše stvaran kao i ova jesen što me obuzima i umotava u ukrasni papir od opalog lišća i poklanja tebi
