[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Usamljena,
ipak tako srecno delujem okolini,
smrzavam se dok svi uzivaju u mojoj toplini.
Nepokretna za sopstvenu motivaciju,
prezivljam kako umem, kroz tudju kreaciju.
Nista me nije konkretno oborilo,
a dosta toga me je sitnicama pokorilo.
Ne umem da opisem kako se osecam,
pomalo umorna razor predosecam.
Tuku se misli, zelje u grupe dele,
a sve bi devojke kao moj zivot htele.
Zavide mi bez razmisljanja, dive se mom blagostanju,
a ja od zivota do smrti ne vidim liniju tanju.
Sta me to obeshrabruje kada si mi sve podario,
kako da ispunim dusu kada je telo kroz nju krvarilo.
Ne nalazim odgovor niti cestice srece,
toliko sam drugacija da me ni onaj svet nece.
Da samo postoji jedna osoba koja razume stanje koje me obuzima,
cuvala bih je pod okriljem dok mi proslost dugove uzima.
Ako i kazem nekada da nisam bas zadovoljna, da bih mozda htela drugo nesto,
sacekaju me osmesi i pitanja- jesi li poludela sestro?
Nocima ne spavam, to se godinama ponavlja, ne prestaje,
senke po sobi me uznemiravaju, nocna mora sa vremenom ne nestaje.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting