[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Misli koje čuvaš samo za sebe,

Otvore, ponekad, Pandorinu kutiju

I sliju se u dve linije oko usana tvojih…

Ali, ti ni ne znaš da ja već sve znam…

Noću se spotičeš o svoje snove,

A danju bežiš od njih dok ne sretneš mene…

Gde ćeš? Pogledaj me …

Četkicom svoga srca,

Na platno tvoje duše,

Naneću bezbroj boja

I oslikaću ti najsavršeniji oblik dubina

Jedne čiste ljubavi…

Biću uzrok tvoje duge

I posledica tvog obnavljanja…

Snagom nade, tvoj život,

Na presto ću da stavim…

Stanovaću u tvom srcu

I na balkonu, sa kog se pruža

Veličanstven pogled na polje tvojih snova,

Nežno, milovaću tvoju Ljubav…

Moje straže Odanosti, Vernosti i Nežnosti

Odbraniće svaki juriš vojske Nemira, Sete i Straha…

Pa, zašto onda bežiš…?

Sve sam to već videla u tvojim mislima…

Jedini si svedok da za snove

Postelja nije potrebna…

Žive i na javi…A tvoji se i čuju…

Slušaj…Tik-tak, tik-tak…

Jedne prazne grudi su oživele….

Autor VilaDobrila

Ova objava ima 4 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting