ZAČARANI PESNIK - Alen Art | Vaša Zbirka Pjesama | Forum

A A A

Please consider registering
guest

sp_LogInOut Log In sp_Registration Register

Register | Lost password?
Advanced Search

— Forum Scope —




— Match —





— Forum Options —





Minimum search word length is 3 characters - maximum search word length is 84 characters

sp_Feed Topic RSS sp_Related Related Topics sp_TopicIcon
ZAČARANI PESNIK - Alen Art
Topic Rating: 0 Topic Rating: 0 Topic Rating: 0 Topic Rating: 0 Topic Rating: 0 Topic Rating: 0 (0 votes) 
kolovoz 22, 2017
11:04 am
Avatar
Alen Art

New Member
Members
Forum Posts: 7
Member Since:
kolovoz 16, 2017
sp_UserOfflineSmall Offline

Alen Art

ZAČARANI PESNIK

 

Izdavač:

Ustanova kulture Sjenica

 

Za izdavača:

Ermedin Kolašinac

 

Urednik:

Alen Art (Alen Hasanović)

 

Korektor i lektor:

Indira Tandirović, Enisa Gilić

 

Kompjuterska obrada:

Alen Art (Alen Hasanović)

 

Dizajn korice:

Alen Art (Alen Hasanović)

 

Štampa:

“Sven” NIŠ

 

Tiraž:

200

 

Copyright@Alen Art

 

Sjenica, 2017.

 

ISBN 978-86-84679-18-7

kolovoz 22, 2017
11:11 am
Avatar
Alen Art

New Member
Members
Forum Posts: 7
Member Since:
kolovoz 16, 2017
sp_UserOfflineSmall Offline

Moja prva zbirka pesama "ZAČARANI PESNIK" - Alen Art

Ostavite svoje utiske, komentarišite... hvala

kolovoz 22, 2017
11:18 am
Avatar
Alen Art

New Member
Members
Forum Posts: 7
Member Since:
kolovoz 16, 2017
sp_UserOfflineSmall Offline

SESTRA

 

Imao sam sestru malu

u kolevku uspavanu.

Tek godinu dana staru,

uplakanu, raspevanu.

 

Pevala je svakom danu,

ujutru za mene, mamu.

Od kolevke pesmu snažnu

orila je nebu, paklu.

 

Dok je jednog jutra, jadnu

moju sestru tihu, malu

majka sebi uze hladnu,

nikad više raspevanu.

 

Iz kolevke moje majke

odneše je čistu, mladu,

nepomičnu u oblake,

nedosežnu ovom jadu.

 

Od tog jutra ptice plaču.

Tih žal u kolevku praznu.

Sada imam sestru malu

ispod zemlje ukopanu.

 

Pa se žalim srcem teškim,

Bogu gore, nebu, zemlji

što anđeli nisu hteli

mene bolnog, nju odneli.

 

JA POSTOJIM DA TE VOLIM

 

Ja postojim da te volim,

da ti praštam, da te čekam

al' brže od ruku tvojih

uzeće me zemlja meka.

 

 Hoće l' plakat, šta će reći

ljubav moja kad me spuste

dole, i poklone zemlji

neljubljene moje usne.

 

 Da joj zasja lepši, preči,

može l’ to kraj moje duše?

Najbolji će u grob leći

dok će sa njom duše ružne.

 

 Il' mi vrati njeno lice

pod prstima da mi diše,

il' me vodi Bože dole

ruke da mi zemlja grize.

 

 Ne, ne treba meni ništa.

Niti oči, nit' da dišem.

Imao sam jednom krila

ali neba nema više.

 

 MASTILO OD KRVI

 

Pisao sam tebi, zlu od meda i mleka

po laticama ruža rajskih,

po lancima užarenog pakla.

Pisao sam ti vriskom smrti samo da ne spavaš,

znaš li?

 

 Al’ ti si device moje krvi

uspavana kćerka vraga.

Ljubih ti lice anđela,

tu masku kovanu iz paklenog dna.

 

 Onda si otvorila oči kao kavez monstruma.

Htela si đavola mesto ruku mojih.

Vešca magije i laži mesto moga sna.

Na krilima anđeoskim ka predelima novim

ne odvedoh te ja.

 

 Udaljila si ruke ledene, kraljice leda

od mene k’o od obećanog neba.

Te grudi obljubljene i usne pune otrovanog meda

nisu za mene, ne s' ovoga sveta.

 

Ja imam samo krvi da ti dam,

svakoga jutra da se sa njom umivaš.

K’o mlada draga jutrom prva ustaješ

da spremiš kamene dvore

i doručak od kamenih snova.

 

 Napuni dlanove mojom krvi crvenom

da zalivaš ruže sve što ti nisam ubrao.

Skuvaj za te pesme ove.

Od ključale bistre vode krv ćeš pretočit.

Pij mi ljubav do ponoći, od ponoći kopaj oči.

Voli me, Bogu me pusti.

 

BESPOTREBAN BESKRAJ

 

Tebi su čemerne ruke ove verne
k'o tamnice lanci, k'o smrt kada steže.
Al' nebo se pruži prostrano u stisku
mojih ruku tužnih što ti ljubav pišu.

Ljubav, to je tamnica u njoj sunce, vetar
i lanaca zagrljaj u kojima si srećan.
A sloboda nije ništa do samoća.
Pustinja bez kraja, bespotreban beskraj.

 

Moja je ljubomora najstrašnija nežnost.

Eksplozivno sravni mrvu svake čari.

Diši al’ do mene uvek blizu, večno

da sačuvaš sebi srce što te hvali.

 

Pisaću redovno i meko i verno,

tebi mome svetu na planeti kvarnoj

gde ništa u meni ne postoji lepo,

samo tvoj lik meki po duši ti znanoj.

 

 

ZVEZDANA

 

Gledam je, ona devojka mlada

al' nekad vidim vilu il' nimfu.

Nekad k'o toranj Pariški hladna,

večna i jaka ljubi daljinu.

 

Gde nogu bosu spusti tu cveće

nikne šareno k'o oči njene.

I gleda ona oblake bele

al' neće mene što sin sam zemlje.

 

K’o amazonka ta diva nežna.

Prašumom luta, traži svog druga

pa gradi kulu, želi do zvezda.

Tamna ga strana meseca čuva.

 

Noću u belom na krovu sedi.

Oči joj pune zvezdanog praha.

Hoće l' joj nebo ljubav udelit’

čeka, a ja je gledam iz mraka.

 

Čekajuć’ gradi kulu od sjaja.

S' njom div i tuce patuljaka.

Veštice sa mnom tu iz prikrajka.

Između nas je armija vraga.

 

Al' evo strofe ove će dobit’.

Noću na krovu golub će beli

doletet’, kroz mrak krilo će slomit’

pa padnut’ s' neba na rukama njenim.

 

Ako iz kljuna goluba uzme

pismo pa zvezde pogled joj skrenu,

smeh će prosuti veštice ružne.

Nikad je više čekati neću.

 

PRSTEN

 

Draga moja zaprošena i verena.

Nad ranom mi krvavom vas dvoje k'o dva leptira.

Još žena nisi njegova ni sudbina

a nada moja dok marš svadbeni svira.

 

O draga, ja sam vernik očiju tvojih.

Za tebe grešan dovim, za osmeh ti, blizinu.

Skini prsten njegov, ni prst ti ne voli.

Ja snove svoje osećam na vrhovima tvojih prstiju.

                                                                                           

Grešnu k’o mrtvu il' ludu, voli te sakupljač tvojih pogleda.

Ne ostavljaj mi krvavu tugu, tu milost tvoju od Boga.

Tvoja je ruka mala, čežnja golema.

Na njoj je prsten njegov, u njoj je duša moja.

 

DUŽNA SI MI VEČNOST

 

Srca svog krajičkom u muk tihoj noći

kad iz sobe krene najcrnjiji mrak,

osetim da drug sam samotnoj samoći

i kraj nje tu uvek da je nije strah.

 

Grli me samoća u đavoljoj noći,

hrabrosti se divi mojoj pa joj drag.

Ne zna ona da od voljene su oči

koje budan snujem, razlog što sam jak.

 

Na hartiji tankoj tom oporom rimom,

preduboku tajnu srca otkrit’ htedoh.

Oštrim perom pisah al' po srcu živom

što kol’ko te trebah, nikad ti ne rekoh.

 

Dužna si mi večnost, tolika mi vernost.

Dužna si mi nežnost, ožiljaka krv.

Al' ne ja ti ništa to ne tražim evo,

samo jednu dovu za skoru mi smrt.

 

U časima zadnjim lek za dete malo.

Tvoja ruka tako potrebna mi duši.

Samo dodir jedan s' prsta sam ti zvao.

Kad izdahnem ruku mrtvu ti mi uzmi.

 

ZA NAS

 

Zaboraviće se naša ljubav
al' poslednji zaborav je od mene.
S' uma će nas smetnut’ dušman
da ti čuvam usne ljubljene.

Nekad se u glavi pružalo nebo.
Sad u njoj je đavo progutao planetu.
Postao sam grobar koji čuva nežnost,
ljubav našu mrtvu, ne više im smetnju.

I zemlja i ljudi, nebo poče padat’
k'o lisice, vuci, u zavisti teškoj.
Mi pod kišobranom, oni svi po nama
samo da ne ljubim usne tebi nežno.

Znaš da žar i čemer sa mrakom udišem.
Sećanja ti mame iz očiju kišu.
Ne plači, nek misle da me nema nigde
a pod srcem nosi tajnu od svih tišu.

 

NOĆAS ĆU POKUŠATI DA UMREM OD TUGE

 

Noćas ću pokušati da umrem od tuge.

Po licu neljubljenom igraće se deca suze.

Nek svako dete molba za milost bude

Bogu svevišnjem da me uzme.

 

Sliku joj drže sečene ruke,

likom da njenim srce mi pukne.

Hiljadu smrti jedne iste duše,

čelo nek mrtvo mi poljube joj usne.

 

Kažu ne možeš umreti od tuge.

'Mre se večnost jedna u uzdahu uvek.

Ja od smrti bežim u grob da me spuste.

Milostiva zemlja, dole mi je sunce.

 

Vidim neprijatelji srećni, nikad sami.

Ne znaju da osmehom sreću im popratim.

Ona međ' dušmane hoće li me branit’,

da me voli mrtvog’, tihog da me shvati.

 

DNEVNIK

 

Daj mu telo, nek te ženi
ali meni daj svoj dnevnik.
Mis'o na me ne utroši,
samo dnevnik taj mi spremi.
Nek ne zaplaču ti oči
kada čuješ da sam umro.
To će samo jedne noći
stati tuga, ništa drugo.

Daj mu oči, usne, ruke,

ja ti neću za zlo uzet’.
Al' pesniku poklon pravi,
reči su od drage duše.
Kad bi rekla: „Ti me ženi“,
izabrao bih tvoj dnevnik.
S' istinom će samo sretnik
život ovaj da ostavi.

kolovoz 22, 2017
11:34 am
Avatar
Alen Art

New Member
Members
Forum Posts: 7
Member Since:
kolovoz 16, 2017
sp_UserOfflineSmall Offline

 

*          *          *

 

Požuri ljubavi, još vrlo kratko sam među živima.
Požuri da mi put ka smrti pospeš slatkim ružama.
Evo ja sam za te jak al' jak je i ovaj mrak.
Požuri da mi budeš ljubav, majka, sestra i brat.
Ja među ljudima živim i patim sam.
U ruci nosim još koji san i dan.
Požuri ljubavi, samoća mi dušu uzima.
Ova smrt u tvojoj tišini je nesnosna.

 

 

*          *          *

 

Samoća od neba i zemlje šira.

Iskrena samoća, istinito ništa.

Između usana ženskih i dodira,

jedna bezvrednost prljava i mirna.

  

Milovao sam trnje, devojačke ruke

i ljubio stene, devojačke oči.

Al’ istinom niko da poljubi mene.

Nežno voleh laž, vraćam se samoći.

 

 

*          *          *

 

Voleo sam dušmanina.

Borio sam se za dušmanina.

Za njega spreman bio da 'mrem.

Dušmaninu sam pisao pesme.

Poklonio mu poverenje i srce.

Ne bi me nebo, zemlja i ono što je između,

odvojilo od voljenog dušmanina.

Otkrio sam da mi je dušmanin osoba

najbliža mojim usnama.

Prestao sam voleti dušmanina

pa je on prestao biti moj dušmanin.

 

 

*          *          *

 

 

Tuga preduga,

ružna k’o kuga.

Duga preskupa,

dužna mi ljubav.

Ona prekorna,

veštica zlobna.

Slova bez krova,

strofa bez snova.

Greška preteška.

Nesreća smešna.

Večna nevesta,

neveštog smeška.

Slavna, preklana.

Sama, nadnaravna.

Slava je slama.

Sad sama spava.

 

 

*          *          *

 

Miriše lišće na žute snove

a jesen krvari, a vetar bode.

Tamo kud su gazile tvoje noge,

sad lišće neko pokrilo mi snove.

Da si ovde,

na mestu gde sam te ostavio

i otišao razočaran

pa da vidiš da nisam otišao.

Pa da vidiš i da te ne čekam

a sedim samo, nesvrstan

i učim dovu za umrli san.

 

 

*          *          *

 

Odore ti poklonih od moje večnosti

da te obučem svojom dušom.

Prvim poljupcima učaurena vernost,

da ti poklonim leptira ljubavi.

Zamišljam kako sam ti milovao kosu.

Ruke mi jauču k’o novorođenčad.

Molim se Bogu da ti umrem u zagrljaju.

Voljena zagrli me, umirem sam.

Umrtvljen u tmini čekam te bez nade.

Da mi dođeš pre bi mrtva...

Mrtvu mi je posle dajte.

S’ njom u zemlju ukopajte

da joj ljubim usne hladne.

Ljubav moja nikad sama k’o ja,

šire iskopajte.

 

 

*          *          *

 

 

Kroz suze, duša mi se sliva niz obraze

a nje nema.

Noćima se koljem sa vukovima pakla

a nje nema.

Kada se osmehujem, srce mi se prosipa niz nogavicu

a nje nema.

Dok pevam, nebo mi cepa grudi noktima

a nje nema.

Čekam je, onda shvatim da je čekam pa prestanem

a nje nema.

Udaće se da mi na grobu dođe sa sinom,

napokon si došla, draga.

 

 

 

*         *          *

 

Znam da me tamo pod tajnim nebom, 
zemljom na kojoj ne mogu kročit’,
skrivena od svih s' mišlju dalekom
čeka devojka, plave joj oči.

Da l' znam il' željom prkosim sudbi?
Da l' tražim ono što i sam krijem?
Možda je nema u masi ljudi
jer ona od ljudske vrste nije.

 

 

KROZ PAHULJE

 

 

Gde da pobegnem

kad te kroz pahulje ugledam?

Ruke ledim da te osetim.

Kako da ne ubijem sebe kada te vidim?

Tvoj bi Džennet bio

da si me zagrlila kroz pahulje.

Prži mi se zgrudvljeno srce.

Gde da odbolim

kad ti oči upijem u ranu?

Doleti mi u zagrljaju.

Iz rupe đavolje me iskopaj

da ti oprostim beskrajni dan.

Da te ostavim.

Ruke mi se raspadaju.

Milovao bih te kockicama suza.

Kad’ se mimoiđemo,

krenuće mi duša za tobom.

Ostavljaš me dok pahulje padaju?

Svaka mi šapuće tvoje „zbogom”.

 

 

 

NADAM SE PROŠLOSTI

 

 

 

Žudim za prošlošću nekom

koju imao nisam.

Al' možda jeste drugo telo

a duša ista,

šetala ulicom dragom

sa svojom dragom,

ružinog mirisa.

Sad mlad tom ulicom davnom

bez drage prošlost prizivam.

Koren je moje duše sa neba,

sa zemlje nije.

Po zemlji ovoj pušteni mi snovi

k'o ciganske kočije.

I nadam se prošlosti nekoj,

u njoj da se skrijem

sa dragom svojom lepom,

sa telom polu zmije.

 

 

 

ŠEĆERNA VEŠTICA

 

 

 

Bežim od anđeoskih lica

k'o od veštica.

Privuku me tužna lica

večnih devojčica.

Tugom poljubljeno lice

slupane ptice

je ono koje istinom voli

i istinom klikće.

Bežim od nevinih lica

i veselih ljudi.

Njeno je lice najlepša maska

koju sam video.

Nakićena pogledom kučeta.

Osmehom prolećnog sunca.

Tišinom noći dvoje zaljubljenih.

Šarenim lažima slatkiša za decu.

Dečak je mali moje srce.

Namamljen šećernom lepotom

voljene veštice.

 

 

 

*         *          *

 

 

Ja čuvam jednu tebe

koja nikada drugom pripasti neće.

Ja sam te ukopao u sebi i mrtvu te nosim.

Mrtvu te volim.

Moja unutrašnjost je groblje

pokriveno kiselim osmesima.

Na tom groblju stoji samo tvoj grob

u kojem ležiš živa.

Mrtvu te volim,

živu te oplakujem.

Tuđu ti kosti kupim iz groba.

Sad od tebe samo kosti grlim.

Mrtvu ću te oženiti.

 

 

*         *          *

 

Što je angel nebu i čoveku,

takav angel meni ti si bila.

Nit’ neveru, niti sumnju neku

ja nemadoh da sakrivaš krila.

 

Kao Nimfa običnome svetu,

tako tužna, magična i tiha.

Al’ oštricu skrivala si tešku

iza leđa, za usnulog sina.

 

 

BLUDNA DIVA

 

  

Živa bila

moja mila

i brzo se obesila.

Šta si krila?

Nisi krila.

Bruku skrila

tanka svila.

Bludničenje pored Nila.

Faraona zlato snila.

Ti si divna

moja mila

k'o gušenje usred dima.

Ispričaću, reći svima

da si spremna, uvek vrela

kad omami topla klima.

Crvi krenu ti iz tela.

Zaudari bludna diva

k'o da luk je samo jela.

Luk se mršti sav uvređen,

više smrde bludna htenja.

Konja sprema,

princa htela.

Za kobilu bolje nema.

A da nisi, jesi srela

pored dece momka smela.

Moja mila svi te vole

dok ne budeš sva debela.

Eno tamo čeka jela.

Okači se ptico bela.

 

 

 

*          *          *

 

 

Zašto se nisi udala

za moju najtežu ljubav od suza

pa da te cenim k'o zemlja

rađanje sunca svakoga jutra?

Zašto mi nisi postala žena

kad moja si bila sađena ruža?

Uklet sam da te nemam.

Nepravdu neba nosim nedužan.

Al' trebaš mi samo sve dok živim, cela

da ti životom milujem stope.

Da ti zahvalu otplaćujem jutrima

i u svakom poklonim ti osmeh

dok me smrt ne otme.

 

 

 

*         *          *

 

 

Kad ptice proleća me puste

da cvrkutom me ljubav suđena obuzme,

pa slušajuć’ malih stvorenja magične zvuke,

bude mi probuđena davna misao

da sreli smo se

i da srešće se jednom opet naše duše.

 

 

SRCE OD PAPIRA

 

 

Moje srce je od papira.

Na njemu ispisana ljubav i rima.

Jednog je dana hartija potopljena u čaši vina.

U noći bez mira, vino je popila vila.

Sad na srcu mom od papira

ne stoji ni slovo, ni ljubav, ni tmina.

U grudima se opružila pustinja,

beskrajna, paklena, mirna.

Fatamorgana joj na ustima.

Ljubi me devojčica mrtvo tiha.

Samo me ti smeš probuditi iz groba.

Otkopati me, sakupiti kosti

pa ljubiti svaku k’o delove muža svoga.

Znaj da ruka ljubavi ne dira snagom tvoje čari,

već miluje onoliko koliko dam ti

od svoga tela i duše što krvari.

Pod okom sliva se suza

zbog sreće u okovima.

Iskopaj mi oči ali ne ostavljaj me u samoći.

Ja nisam doživotni robijaš samoće.

Ja sam doživotni sanjar

koji sanja robiju u tvom zagrljaju.

Što bliže tebi da sam,

jedna stopa bliže me usrećuje.

Treba mi čudo za tebe, moje čudo.

A treba mi da mir sa Bogom

kroz prste tvoje prosejem.

Čekam te uzdahom da me previješ.

Ja sam šareni cirkuz sreće

od kad stremim k’ tebi.

Al' život pravi zamke

da dublje nož zabode u dane maskirane slobode.

Ljubavi, ako u zamku života igubiš mene,

to će značiti da sam ostao sa tobom

k'o u srcu male devojčice

njeno malo mrtvo štene.

A da je novorođeni leš zasmrdeo mojim mozgom,

slep za prefinjenu tvoju posebnost.

 

 

RUŽA UMOČENA U KRV

 

 

Zarobile me tvoje oči,

moćnice.

Dva tvoja konjanika crna,

srećnice.

Okovi teški a nevinost devojčice.

Volim te uspešno bez sihra i veštice.

Sanjam da poljupcima trčim ti oko usana

kao rasmejana deca u igri.

Zagrlim ti nežnost da život ispustim u tebi.

Kosu ti osećam po svom vratu

a kosa i ti ste u drugom gradu.

U flašama od vina sipao bih svoju krv
kad bih znao da si me žedna.

Suza se niz obraz strmoglavila

k’o bolan ja sa planina.

Moram prestati da se povređujem,

da te sa čeličnom željom očekujem

jer ti si to što jesi.

Oprostit mi ljubav nećeš.

Ti si bela, ramovi će blještat

kad potegneš uspomene u zid.

Sigurna da ljubav za me nemaš

k’o ni za kog drugog što ćeš bit.

Srce je moje beskućnik umorni.

Tražim dom za dečicu otkucaje.

Ja sam draga tvoj čovek ubogi,

pred mojom ljubavi

i pred Božjim znanjem.

Neka ih, neka sve njih.

Zar te nisu lako pregoreli.

I ja mogu da te pustim tih

al’ utihnut na groblju u zemlji.

Ja sam balončić od sapunice u tvojoj ruci.

Sad me možeš voleti i ubiti podjenako brzo.

Sva si belajna, varljivo blaga.

Iz bele postelje s’ vučijim krznom.

Hajde ustaj, zasrami vraga.

Otvori oči sunce da zađe ljubomorno.

Spremiću ti doručak od razjedenih živaca.

Ubraću ti ružu umočenu u krv.

Jednom telo zadrhti od snova.

Od bola, svaki sledeći put.

 

 

 

VUČICE PAKLA

 

 

Tražio sam svoju Belle.

Našao je u nestrpljivosti

da je sakrijem od svoje sudbine.

Tražio je prerano, predavno, preglasno

da bih je pametno sačekao.

Sad čekam svakako,

grešan se načekao.

Hoće li me subina uzeti za ruku,

je li me odbacila, oprostila, uklela?

Sve, sve mi sudbina učinila

al' srećom me ne ugostila.

Zašto sam svoje srce

nudio vučicama pakla za ujed?

 Odbegao sam izranjavan,

gazio pesak blato i led

da bih došao na početku sebe.

Ali sa ujedenom nadom

i izgaženom dušom.

Kako predati ugriženog sebe

svojoj Belle?

Zašto sam pokušao dohvatiti

anđele za krila, čuti tišinu neba,

razminuti određenje Boga

mesto da sačekam kako treba,

kako piše još pre rođenja moga.

Požureo sam da te volim

u ženama tuđim, nikada mojim.

Na usnama, u očima nekim drugim.

U svakoj tebe uhodim.

Volim te i gde te nema i gde stojiš.

Gde te umišljam i gde doviš.

Ali samo tebe,

ja tebe samo u vučicama pakla volim.

 

 

KAD OKRENEŠ GLAVU

 

 

Otišla volja do đavola.

K’o nosit vola,

teško mi voleti dragu.

Po pepelu čeprkam ne izgorele osmehe.

Tuga me naginje vragu.

Kad okreneš glavu,

k’o da me koža sopstvena neće.

Kolevka neke druge tebe

između zadojenih mi usana čami.

Gledao sam osmeh nebeske deve,

sad kunem vešticu vremena davnih.

Uputim se noću kroz zvezde i površinom meseca.
Pa nekada samo krenem ulicom odakle je
voljena mi nesreća.
Napijem se, posvađam, izvređam, 
suze pustim k'o kerove na malog zeca.

Kroz nogavicu srce mi se prosipa po asfaltu kao klikeri.

Više ti oči apokalipse u njemu neću počastiti.

Okupane morem moje nemire,

nikad ti više neću poslati

jer kad okreneš glavu,

k’o da iznutrica mi se prospe po nogama.

Tad bol me gura vragu

da proglasi me komandantom njegovih pogana.

Samo nedeljom sakrij sebe samu

u staklenim mojim rukama.

A drugom svakom danu šapni tajnu

da voliš lutanje, skrivanje

sa ćudljivim uvek gladnim džukcima.

Nikad te više gledati neću pejzažu rajski.

Kopaćeš po smeću moju čežnju.

Lizaćeš tragove mojih suza kao hrt španski.

Nežnosti moja beskrajno gruba,

dadoh te neznanki.

 

 

KRVARIM MRAK

 

Postoje noći kada fali samo još jedan šapat tišine

da po ruci počnem da režem njeno ime.

Ja kroz sunčan dan krvarim mrak
a bivam noćima gonjen poluanđeoskim očima.

Gledao sam pod suncem sreće,
prvu ljubav nevinu, životom okupane dece.
Koračam kroz dan a smrt se ne odvaja.
Udišem kameno teški behar.
Nešto me vodi u mirisni bezdan.
Video sam tek venčan mladi par.
Ona zaljubljena Džennetska žena, on musliman.
Ruke im prepletene dok zmija oko mene.
Pogledi im pevaju a moje oči gube dušu.
Ona trči ispred njega, okreće se,
ka njim leti, ruke širi a on ruke pruža.
U zagrljaju tom disao je Bog.
Video sam ulice suncem oživjlene
kojima su gazile noge voljene.
Ja svaki dan stope joj sakupljam
k'o duh, uvek sam.
Tražim razbežalu bajku
al' doći neće više između nas.
Ranio sam sebe, rastužit ću majku
kad vetar joj nanese zmijski glas
da sin joj je ispustio poslednji dah,

pod suncem sreće.

 

 

K’O SMRT TEŠKA LJUBAV

 

Šta će roditi ova tuga?

Da li dete sreće što se mraku ruga

ili mrtvo dete koje ubi sudba?

Šta će roditi tvoje oči

kad ih vidim sledećeg puta?

Da l’ nadu novu mesečeve noći

il' crnog sunca sećanja ružna?

Ja ne znam koliko još volet ću te moći

jer kriva si, teška i dužna.

Al' volim te k'o propast svoju pokajnik zlobni.

Shvatim da te volim kada sneg se spušta.

Ti si najlepši život.

Priznajem ti k'o smrt tešku ovu ljubav.

Poklonile oči drhtavim prstima suze čelične.

Ne bolujem što te nema, nego što te ima i previše.

Koliko još suza želiš?
Pokloniću ti više nego oni poljubaca.

Ja sam krvava fleka

na košulji od malenog metka

al’ nisam smrt.

Duša mi zgažena trešnja.

Mila, biće divna ona vina

kad budeš sa njima

da ne puzim bez kičme po tvojim očima.

Neki dišu trnje i umrle snove.
Nekima je srce staklena figura koja voli.
Ja lakše ću postojati dole,
gde ću ti biti draži i bolji.

Zaspaću u vapaju tvoje žalosti

kad me zakopaju.

Preskočiću život

da ti se razbudim u zagrljaju.

 

 

 

STVOREN A NE VOLJEN

 

 

 

Ja spavam sam,

oko mene mrak.

Sve je drugo laž,

to je istina.

Ovoga puta nek tišina piše

a ona ima samo istinite priče.

Ostavljen od neba i zemlje.

Zaboravljen od svemira.

Ako je Bog kolekcionar ljudske tuge,

kod mene će naći primerke predivno ružne.

Rđa po masnim osećajima.

Korov i šejtanske ruže iz njene ćutnje.

U rečima kodirana nežnost duše

a reči bacam onoj koja ih prva uzme.

Da, jedna je uvek brža od drugih.

Samoća mi progutala radost.

Radost je ispovraćala moje misli.

Duša mi bludničila sa srcem i postala šuplja.
Oni koji su pratili sektašicu ljubav,
odvedeni su u samoubistvo.
Šuplja namamljena duša, 
ne želi nesretan brak sa svojim telom.

Grebao sam po zaraženoj bajci o njenoj ljubavi.

Odlomih nokte od njene nadzemaljske oči.

Odškrinuh njenu neljubav i zatekoh je na krevetu

kako se podaje sudbini.

Komada me neljubav voljene device.

Glomazna joj duša.

Glamurozna neduša.

Šupljina bajke teško zasmrdi pred spavanje.

Prljavo me pipka kajanje.

Pravda kasni da izgubi smisao.

Vreme guta nepravdu i život.

Ovo srce koje mi je donelo pakao,

uvešće me u raj.

Samo da ne gorim, ili da izgorim,

da sam smiren prah.
O grob mi je bolji,

mnogo bolji nego život taj.

Jeste mesečeva kćeri,

jednu smrt poklanjam tebi.

Sve ostale pa i ova u ovoj noći,

za moje su umorno izbledele oči.

Nevažni snovi poređani kroz dane.

Kralj pustoši i rane.

Da mi je da bar ranu tu sačuvam

od providne dragane.

Negde ćutim u ćošku njene duše.

Skrivam se od hladnoće

jer nemam nikog, nit’ kuće.

Gledajuć’ ljubav drugih,

nečujno ja se gubim gore ka noćnom nebu

da tugu s’ kišom pustim.

Stvoren a ne voljen.

Kakva greška je moja duša preteška.
Smrt ne prestaje,

greška je večna.

 

 

JESENJE SUZE

 

 

Ženske suze, opalo lišće na vetru.

Nemaju težinu ni vrednost

osim za mrtvo lepu jesen u pesniku.

Skupljao sam lišće jesenje i palio.

Od dima se gušio,

u lišću sam zaspao.

Čistio sam avliju od zmija

i zatrovanog meda.

Kupio ga od pčela sa otrovnog ti jezika.

Brao sam kiselo i pokvareno voće.

Poljupce tvoje, dodire, taj osmeh.

Spremao zimnicu u teglama od leda

kad s' prvom pahuljom samoća počne.

Otkucaji srca odležu bez sunca

k'o cepanje drva u usnuloj šumi.

Crna gola grana kao tvoja ruka.

Malo jato ptica tuđe, na njoj pustiš.

Na licu groblje pod mesečinom.

Pretvori me u kišu iznad grada

da sa njom po prozoru joj padam, Bože.

Otvoriće prozor k’o nekada

al’ mi osmeh videt’ nikad opet,

mesto kiše.

kolovoz 22, 2017
11:45 am
Avatar
Alen Art

New Member
Members
Forum Posts: 7
Member Since:
kolovoz 16, 2017
sp_UserOfflineSmall Offline

ZALEĐENA DOVA

 

 

Noćas ti poklanjam suze

sve dok me san ne uzme.

K'o da ti pružam ruže

s’ mirisom otrovne tuge.

Ne padaj noći,

šapuće mi gusti mrak

 kako drugog čekaju njene oči

a meni se podsmeva i čovek i vrag.

Zatvorski plafon mi pokriva zvezdani prah.

Kroz probušen džep izgubih novčiće za šou snova

dok smehom se davi moja Belle kobna.

Ozari svet osmehom tvojim

kojeg se jednako plašim i volim.

A pusti mene, ma ko me ikad obradov'o.

Ja sam samo kuvar i hranim te bolom svojim,

da ti raste ego, da ti dan ogojim.

Dobro jutro noći.
Laku noć njene tihe s' drugim pričajuće oči.
Da, znam da ti razvlače strast u noći
iz sveta drugog demoni sočni. 

I da si u tom gradu greha devica neka meka,
ja bih i dalje tvojim nevinim očima

verovao što je moguće manje.
Svakoga jutra ja te iznova stisnem iza snova
da mi ne krvariš mrtvu mačku po stvarnosti.

Nikad te pustiti po koži neću više

 da drhtim od tvoje zmijsko ženske vreline,

jer izgori u zaleđenoj dovi tvoje strašno

nikad više nevino ime.
Dobro jutro ti želim zatvorena utvaro.
Ostaćeš iza snova, iza ogledala, iza bola
nevina ili ne, al' teško samo preteško devica moja.
Nudio sam ti sunce, podmetnuo bih ti i mesec.

U rukama da su mi bacali zvezde sebičnog svemira,

prazne bi ruke čekale samo tvoj obični ženski struk.

Kome si k’o meni trebala

a meni samo usne ne dala?

Uplašena slabašna nežnosti.

Iznenađen ćutim što nemaš hrabrosti.

Uplašenu ću te ostaviti

jer ja ginem da neustrašivo ljubim.

Stištena ti u zubima

sva čednost bačena neljudima.

Raskomadaće ti dušu na delove

a onda utihnutu ostaviti

da gajiš crni bezdan u grudima

na kojima poželeh da spustim poslednji dah,

gde jednom ostaće pustinja,

kaktus i vrag.

 

 

MARIONETA NEBA

 

 

Rasplamsa se želja da me udari autobus

kad se prisetim tvoje prljavosti,

tvoje smrti.

Išao bih ti na grob

ali te srećem na ulicama.

U slepoočnicu šraf zavrtim.

Prelazim ulicu svesno neoprezno,

razočaran u dosadne vozače.

Ovaj grad k’o logor Hitlerov kad te sretnem.

Beton mi otima kosti kroz obuću.

Stakla izloga prsnu mi u očima.

Zgrade mi se stiskaju u stomaku.

Zapalio bih kafiće pune drugih namera.

Vratar mog pakla kroz topli tvoj dah zagalami.

Da l’ tebe ljubih il’ se kletvi javih?

Pisaću ti o silovanju moje iskrenosti,

kako su bizoni balavili po mom cvetu.

Sadio sam kletvu.

Draga, cvete moj u snegu.

Ptičice naga u zmijskom leglu.

Svako moje slovo gmiže ti pogledima

tvoja dva oplakana, nikad prežaljena oka.

Čitaj reči onoga ko se rasrdio na Boga

da vidiš kako ne treba kad stisne samoća.

Suze nam lake k’o listovi po vetru.

Marioneta neba moje je srce.

Napisaše u knjigu života svetu

da vid svoj venčam sa tvojim licem.

Sunce se razlilo po moru u svojoj preljubi.

Povređeno nebo ne plače,

zna da je sunce zauvek njegovo.

Tako i ti večito moja u istini

a ja oduvek ranjen od beskrajne usamljenosti.

 

 

 

ZVEČKA

 

 

Proždrala te moja tuga.

U samoći te ukopah.

U čežnji te zaboravih.

U prolazu rugali se osmesi lisaca.

Duša mi se čula do meseca.

Ovaj grad, upio ti prljavštinu.

Sisa ti uvele ruke.

Ja svoje ledim po mrazu

da te stresem sa ožiljaka zapamćenih milovanja.

Razjedaš mi udisaj svetla.

Cediš studena pluća

dok te gledam kako te u ponoć vraćaju ocu k’o ukletu.

Pustio te Bog da mi rasklapaš nemirnu glavu.

Kašikama srčeš mi lepršavu želju

dok ti upijam figuru u daljini.

Zaplovi očima po mraku

 da vidiš kakvim me crnilom drobiš.

Kazna od tebe preteška za žive oči.

K’o cvetove iz bašti Džennetskih,

razdelila si moje otkucaje lešinarima bliskosti.

Gledam gradski podsmeh moje rastrojenosti.

Plačem za njihovom zvečkom.

Oni te ne osete.

Prelepa samo kad te u meni nazru.

Vratio bih ti zapikano milovanje

da si dodirnula moju večnost.

Puštena da razbacuješ prste

i mažeš svetlost duše po napaljenim stenama.

Kameni dodiri skotrljaju ti se sa lica na dole.

Oteo sam svu ljubav sveta

drugi da te ne vole.

Uzvraćam ti obeleženost.

Stežem ti sreću k’o nemirno dete

 da se skrije povređeno.

Naći ćeš izgubljene misli, k’o ja.

Samoća će ti se udvarati, k’o ja.

Nikad te neću sačuvati.

Pustio sam te rekom života i pratio te,

svedok tvojih sloboda.

Napio sam se peska sa plaže pakla.

Predao te i ne dao te.

Koktel želja i poginulih snova.

Nežno se hranih tobom.

Morao sam te pustiti da mi piješ suze.

K’o da pustih srce iz tela,

izčupah te iz svoje kosmičke crne rupe.

Kajem se, vešam se mislima svake noći

da te pustiti nisam smeo.

Ponor žaljenja ispod jastuka.

Nežno te prošlošću ne zaboravih.

Sto puta si prošla.

Ostavljala me u beskraj iznova.

Ljubio sam ti blizinu.

Ljubavio ti sa daljinom.

Ne preboleh te izvan groba.

ja dišem i zemljom hodam

al’ ukopan sam ti na licu.

Ti ne želiš da znaš al’ znaj.

Ja čeznem da iščeznem u zvezdanom prahu

kad te noću osetim pod grehom.

Mir ti ne uznemirih.

Zašto sam te pustio?

 

 

*         *          *

 

 

Sitna sad kiša pada,

pod kišobranom ja skriven miš.

To ne bi moja draga,

po kiši ona srećna bdi.

 

U korpicama na pijaci

kad trešnje vidim, bol pojuri.

Ona ih voli slatke crvene

k'o usne njene kad poljubim.

 

 

*         *          *

 

 

Pruži ovom caru

koji nema paru,

jednu tvoju malu

laticu opalu.

Ružo moja,

od svih ruku

koje su te brale,

ubola si samo one

što te negovale.

 

 

 

CRVENOKOSA

 

 

Crvenokosa sireno morska,

zarobljena u jezerima mojih očiju.

Ofarbaj obraz i srce u crveno.

Ne diraj mi kosu za kojom patih.

Prste šilji grehovima.

Lica laži osmesima

al’ kosu tvoju utopi u presahlom jezeru spaljenom.

Nek ti glava ostane ukočena

na toj strani gde je od mene okrećeš.

Oči ti slepe bez mojih.

Ja sam ceo svet koji ne pojmiš.

Ti si kao pero laka.

Od tvojih potpetica, stope ti beže mom čekanju.

Ti želiš moju ljubav potišteno

kao kaluđer mladu seljančicu siromaha seljaka.

Oduvek me prizivaš, dobijaš, odbijaš, imitiraš, šlogiraš.

Spiraš besmrtni tren života sa duše.

Ubijaš samu sebe dok miluješ meduze presahlih jezera.

To su muze, ruže, besnilo tihog kera a nikako suze.

Udisajem svakim ti se svetim,

praštam, pamtim, ne zaboravljam, plamtim u pepelu.

Kad se ovaj Feniks digne, gledaću te debelu.

Reći ću, napokon sklad duha i tela

za crvenokosu, nesvesnu.

 

 

 

U JUTRU KIŠNOG PROLEĆA

 

 

U jutru kišnog proleća,

sanjam da ti držim ruku

obolelu od beskrajnih lutanja.

A ti plačeš sa nebom

dok te komadaju oblaci onih koje si volela.

U jutru kišnog proleća,

sanjam da ti se smešim preko leševa suza,

nemaran za vešticu nemilosti u tebi.

Uzvraćaš mi osmeh što od bola plače.

Tako sam se sreći i ja smejao,

bačenu preda mnom k'o pred psetom.

Jutra su prolećna s' tvojom kišom probuđena.

Govoriš da voliš kišu

a ja vrištim u tišini da volim tebe.

Skupio bih se u kap kišnu

da ti budem tren sreće.

Kad bi se zaljubila u smrt,

ja bih se na sahranama smejao.

Kažeš da ga voliš,

evo, i ja ga volim.

Zbog tebe, postao mi drag.

Nedostaje ti?

Zarobiću ga za tebe.

Odseći mu noge da ne beži.

ruke mu prikovati na tvoje lice.

Usne mu sašiti sa tvojim.

Ja ću ga učiti da te voli.

Tući ću ga da zbog tebe plače.

Samo zatraži.

Samo mi priđi.

Samo mi stegni ruku da me ne boli.

Kao u snu, osmehni se mojim očima.

Voli ga slobodna

jer ja tebe volim

jače.

 

 

LUTKA

 

 

Gledam lutke staklenih očiju.

Ne trepću,

ne klecaju im noge.

Suze im se ucrvljale.

Moje grudi zamrzivači samoće.

Uvek sveža bol,

sveže kamenje.

Moje otežaju noge

kad lutka staklenih očiju

plišano srce ubode.

Ukrao sam barbiku od kučke.

Lutku mi poklonila devojčica.

Zavoleo sam je i otkinuo joj glavu.

Nisam je svukao.

Kajem se što je nisam gledao nagu.

Smeje se devojčica.

Skuplja poene da ode k’ vragu.

Bila mi rodica.

Zabrinuo sam majku.

„Sine, ona ti je k’o sestra!“

Majko, ona mi je svemir,

vazduh, svetlost, nemir.

Majko, ne pominji mi "sestru" više.

Ona mi je sunce,

želja, san, nesanica.

Grob svaki dan.

Volim je kao zvezdani beskraj sestara.

Voleo sam je.

Nikad me sestra više za usne ugristi neće.

Al’ volim je, voleo sam je, molio sam je.

Prezirem je, želim joj sreću.

Zapisujem ljubav u pogledu.

Gleda me al’ je nepismena.

Oči joj staklene ne trepću.

Ko će joj glavu uklopit s’ ramenima?

Barbika se svukla džukelama.

Ja sam je samo oplakao majko.

Voleo je kao zvezdani beskraj sestara.

 

 

 

TVORITELJKA MRŽNJE

 

 

Zubima bih ti čupao lice,

pa onda mekanu nežnost

koju prećutkujem od tebe sve do sad.

Sada ću ti reći da je moje „sada“ crni bezdan.

„Juče“ naslagane laži milih očiju

a „sutra“ prezahtevno ništa.

Behar me krezubo kolje.

Taj miris k’o zmije kroz nozdrve.

Legu se i migolje u lobanji.

To malo mozga nervozni vukovi

zato što sistemski voliš njega

a mene samo sažaljevaš.

Bezumna si ako me sažaljevaš.

Bezgrešna ako me mrziš.

Plitak trag u tvojim tragovima.

Kajanje i postojanje bludniče

kad shvatim da te privlači on.

Mekana je nežnost koju sam oplakao.

Povampirila se.

Iskopala si sebi oči

i sakrila ih iza mojih.

Mila mi svaka sa tvojim osmehom.

Nadljudska nepravda.

Najteže me ne želiš

dok ti skupljam sličnost

po kojekakvim gradskim lutkama.

Gledaju me u čuđenju

zašto odlazim od njih mokrih očiju.

Tvoj nedužni pogled prepoznajem svaki dan

a niko ne zna da tražim tvoju smislenost.

Iskustva mi gube cenjenu retkost.

Tako me jednoznačno oblivate

istim pročitanim zamkama

da dosadno postaje osećati ljubav.

Žalim za pokidanim ponosom.

Ti si tvoriteljka mržnje

onom ko ti je ljubav nudio.

 

 

 

 

NOĆ I JUTRO

 

 

Nekada u odredenom delu noći,

pozovu me njene oči da im pišem.

Moje su noći buđenje bajke 
i njeno sahranjivanje u besmrtnoj duši.
I odoh sada u ovom času kad spavaju grobovi i ljudi,
njenom ulicom, gde čekaju je moji snovi umrlo tužni.
Odoh da joj prosute tragove pokupim.
Vratiće se ona grešnu da je ljubim.
Vratiće se da mi se kupa u očima.
Da mi se brčka po inficiranoj rani.
Možda je sada otpratim i ostavim njenoj majci.
Majko, ne mogu ti je voleti više.

Ne mogu ti je čuvati, u mojoj i njenoj ostavljenoj bajci.

U mojoj rani s’ prstiju joj kapa lava.

Jutrom kraj drugog budi se draga.

Ona je moja samo kad spava.

Ja pošaljem joj zagrljaje tada

da putuju do njenog grada.

Stižu joj ujutru kada se budi

da suzama mojim joj lice umijem.

Uzdahom probuđenu utoplim.

Koliko mi njen zagrljaj treba

a on dalek kao iza neba.

Jastuk suze upija dok ležim

sklupčan, stegnut, s' osećajem teškim

da drugoga zagrli s' toplinom

tako lako bez duga i žala

a pod nebom ovim preča nikom

bila nije njena ruka mala.

 

 

CRNA NEVESTA

 

 

Zarobile me tvoje oči,

moćnice.

Dva tvoja konjanika crna,

veštice.

Oslepela na zemlji mojoj poraženoj

gde su pogledi straha tvoji, budili umrlu noć.

Svaka ti suza crva krila

koji su padali po obrazima bez obraza

i grudima sto ruku.

Žalost tvoja opatice nevine nije.

Ti kad plačeš, Bog uzme kišobran

pod kojim se ljudi svi zavuku,

tu crve da sve osim mene skrije.

Ganu me oči tvoje suzne,

moćnice

kad kraljicu duše svoje

zatičem na kolenima ljigavih stonoga

dok se keze zmije.

Sramota me tvoja zagrli, ljubi me pa me pljune

a majka besramnosti košulju srama sašije.

Plači opatice đavola!

Udavi u bure s' vinom čednost svoju,

svog gabora.

Oplači dušo podmukla svakog svog slatkog štakora.

Puštaj crnu kišu, crna vilo, crne šume

po kaljavim tvojim ispruženim crnim rukama

 ka ratnicima greha.

Grešnu te voleti ume

samo samoća neplaćenog ceha.

Grešnu k'o mrtvu, il' ludu

voli te sakupljač tvojih pogleda.

Zarobljenik, istinoljubac u dugu

prenadanih svojih ogleda,

zaboravljenih paganskih obreda.

Grešna moja sveta zemljo,

uđoh ti s' pešačkom znojavom mukom

u jezerne tvoje duboke oči

da sperem čistoću s' netaknutih usana

i san da izgubim u mulju

na dnu otrovnih tvojih jezera

u najlepšoj bezumnoj noći.

Pojele me tvoje usne, pijavice dečačke sreće.

Vampirice usnulih mojih vena.

Verovah, ne, ona neće ona je moja žena!

Sutra ću joj ubrati najlepše cveće

al' jagnje mi u prsima obljubi hijena

 krvoločnim ego zubima.

Rezala mi istinu tišinom.

Ukrale me tvoje usne mila.

Najsočnija moja rano otvorena

gde si sve suze slane iz slepih mi očiju slila.

Kapale su godinama a ti nisi osetila.

Usne mi drhte u tvom lopovskom džepu.

Zvezde si pobrala i radovala se crnom nebu

da bludničiš sa mrakom.

Usne, usne moje ti ukusne

a mrziš mi oči, strašne ti i tužne.

Među horde spavala a mene poljubila,

ljuboubice hormonskog ludila.

Jezikom ti nisam prodr’o u nevinost.

Konjskom te strašću nisam ujahao.

Ni skinuo te nisam u ćelijama moždanim

a gorko ti kajanje dao.

Pogledaj sve svoje konje divlje kraljice prerija.

Vidiš li i jednog u jasle tvoje fine?

Ograđena ti samo živina šarenog perja

koju preže indijanci.

Svući će ti kokoške.

Lovokradice divljih slobodnih galopa,

ne stidi se svog magarca u štali.

Ne krivi ga što mu prošlo slavno doba.

Voleo te magarac a konji nestali.

Jahala si magarca a konji te rastrgli.

Potrebnije od sopstvenih mojih ruku,

ruke sam tvoje prećutkivao

 beskonačnim dahom studenih prstiju.

Ispod jednog nokta, sastrugah malo tvoje duše,

Ljuboubice.

Sve druge polomio sam na Berlinskom zidu

Hitlerove debele krvopijavice.

Voleo ti ruke više od tebe.

Kunem se sakatim dodirom sreće

koji sam čekao bar da me ogrebe

 uz iščezle dogorele sveće.

Bože, da mi je pomilovala jednom bar

jednu moju misao,

ja ne bih ništa ovo pisao.

Bože, te ruke njene nosile su tvoj dodir.

Da su me sekle ja ne bih pištao.

Tišinu da su mi takle ja bih kukao.

Dušu nek mi uzmu samo da me miluju.

Tako si lepa moja veštice.

Sanjam da te polažem na lomači

 dok ti ližem uplašeno lice.

Kosti ti pucketaju u omamljenom plamenu

i dok ti se ožednelo kravi koža,

gasim vatru spuštajuć’ te na žrtvenom kamenu

da utrobom tvoje žalosti prošeta oštrica

 mog suznog noža.

Gladnim rukama čupam ti smrdljiva creva

jer mirišem đavola

al’ đavola u đavolu nema.

Osetih ti na vratu cvetnu bludnu salatu

 đavoljeg parfema.

Videh da si žena,

pokvarena šema varljivih šminki i krema

na dve strane jednako lažnog lica

koji obraza nema.

Ti crkavaš životom

 u ništavilu mojih namrštenih obrva.

Ti živiš mrtva u od gladi bolesnim mojim zenicama

ozarenih mrakom crnog svetla.

Utihnula si glas dosadnog petla

za svih spavajućih džukela spas.

Šinula ga veštičija metla.

Džukela je sretna,

mladost moja setna.

Tako svesno ružna.

Našao sam ti sliku malu, crnobelu.

U džepu je skrivam noseć’ je posvuda.

Progoreva postavu otkucaja željna.

Zaljubljena slika u oči mi lude.

Ona, samo ona postaće mi žena!

Kad se kurva, za vrat uzmem je i davim.

Mirimo se uvek u dobrom zlu i zlu.

Maštamo o deci, s’ njom ću da ih pravim.

Ljubimo se osmesima.

Milujemo tišinom.

Volimo se plakanjem.

Suze nam se zaljubile.

Plakanje tvoje me doziva.

Oči nam ljubave tugom.

Ja i ti, brat i sestra samoće.

Sretni u beskrajnom trenu večno odlazećem.

Volim te sliko, mrzim te voljena.

Nadam se da se predam grupi stidljivih zvezda

koje će postati deo zvezdanog praha

da ptićima slika prva,

bude u rođenoj noći visokih gnezda.

Smotano žuriš u mom čekanju.

Čekam te i tražim.

Ne znaš da ime ti diše u mojim ustima

k'o Frankenštajn u električnim zubima.

Ne čuješ psovke iz rane vuka mučenog.

Da li znaš da te tražim ulicama?

Presretam te i ljubim.

Osmehom me blagosiljaš.

Milujem ti lice.

Iz sna tog se budim nesanici jutarnje krvave ptice.

U dalekoj zemlji nestvarnoj

na sanjivom polju suncokreta rastem.

Braća se okreću suncu.

Ja čekam noć da padne

da ližem svetlost meseca čudnu.

Ujutru k'o pijanica zaspim

da za drugog se probudiš.

Pod suncem do njega blistaš

mesečevim mojim zrakom.

Zvezde ti se utopile u klječkavici pokisle kamile.

Kamilo, pljuvala si me!

Iseći ću te k'o nevernici zabranjenu devu sabljom.

Spokojan u gnevu pravednika,

utopiću te u znanju k'o neznanje davljenika.

Slepa si usne mi odgrizla.

Izgrebla mi obraz bestidnice ovisna.

Da li ću te sresti ikada više tako skrivenu

u lavirintu duše spokojne?

Odneli mi tvoje stope po zapamćenom snegu,

proleću da se tope.

Princezo moje zime.

Kraljice kučkinog proleća.

Bednice sudbine sive.

Neznalice,

pameti odneta u šejtanovo ime.

Sveobuhvatna misli moja prokleta

kroz staze sto pratiš je krive.

Odlazi misli bludnička tamo gde ti se dive.

Drugovi ti podmukle lešinarske ptice!

momci su tvoji neandertalci prostačke klice!

Ljubavi tvoje trule su crvene jabuke!

Sramotom ti mažu ponosno lice.

Jedno ti šapuću crne im ruke

dok srcima im gmižu nasmejane kice.

Lažu te moja istino da će te prevesti preko duge.

Lažu te mojom istinom!

kakve ih gone muke kao srce moje,

 tvoje srce tuđe tuge.

Načuli se basni da si laka,

 crna moja nevesto tajna.

Laka pod planinom perjane moje ljubavi.

Kokoško,

proždraće te seljaci gubavi.

Seljančice,

 ne vidiš dalje od izmeta svojih konja.

Princezo ostavljenog magarca.

Štala je cela tvoja.

Stariš u smradu,

cvete otrovnih latica.

Ružo crna, rasla u gladu mog zgarišta.

Pakao ispleten glasinama tihog grada.

Taj džemper jedem tri godine i kusur dana.

Pa još da oči ne oslepeše od viđenog jada,

nevino bih voleo ruke ti bludničke.

K'o srce mi izvađeno, tajna ti je naga.

Istim nožem mi oči nabodene stoje.

Svetlost vida nije k'o ti bila draga,

pogledu mom suznom...

U njemu se gnoje ruke u zlu bludnom,

rane smrtne moje.

Nad tobom se znoje, lažuć’ te predigrom.

 Momci ti se goje tvojim celulitom

dok ti mrziš mene što s' namerom čistom

 ne takoh ti grudi, samo usne vrele.

Nikad kao bludnik...

Ljubih te k’o dete žarom Kazanove.

Poljubio sam ti dušu površnosti ženska!

Gled'o ti u oči k'o vernik u dove.

Bivšima si mala, ispod srca recka.

Puške te ne love, lovac te pozove.

Sebi samoj greška a tek bićeš teška

kol'ko god si vešta, rešićeš se smeška

za mrtve mi snove.

 

 

KRAJ PROZORA

 

 

Sutra je tvoja svadba, voljena.

Duša mi kišom potopljena

i vetrom ogoljena.

Poslednji put stani kraj prozora

da gledaš suze moje međ' kišama.

 

Lice mi pokislo stoji kraj prozora

i tvoje kiselo, pušteno k' poljima.

Svadbeni poklon od kišnog čoveka

nek bude kocka od suza u kostima.

 

U beloj venčanici stojiš kraj prozora.

Suza se jedna niz lice prosula.

Tuđa si mlada, ali ne voljena.

Ja tvoja mis'o sa kišom doneta.

 

 

 

*         *          *

 

 

 

Ubrao sam ružu, ubola mi prst.
Voleo bezdušnu, donela mi smrt.
Zaliv'o sam ružu suzama i krvlju.
Želeo je ružnu, okrutnu i crnu.

Mirisala ruža na krvave snove.

Vodu pit’ prestala, htela krvi moje.
Ubrao sam ružu namenjenu tebi.
Poklonio dušu, ružu nikad ne bih.

 

 

*         *          *

 

 

Biće stara i debela

prva, peta i deseta.

Umiraće oronule

a ja idem u rat sretan

što ću umret’ mlad i zelen.

Kopaće se lepotice

praznodušne k’o starice.

A ja ću od metka ‘mreti.

Mlad k’o pesnik, ratnik besni.

Nikad shvaćen

ni zaslužen.

 

 

 

DAJ MI RUKU

 

 

Lako me je učiniti sretnim.

Jedan dodir tvojih ruku belih

i ja letim.

Bog je samo poznavalac duše

ove koju lečim pisajući reči.

Lako me je od pakla odvesti.

Samo daj mi ruku i povedi

u šetnju kad leto se odledi.

Ruku stegni prste s' mojim spleti.

Ja sam bolno začarani pesnik,

omađijan, do sad nikad srećnik.

Sasvim lako da l' šta lakše ima,

s' truda malo odvezat mi krila.

Dok šetamo uz mene se stiskaj.

Sutra možda prestaćemo disat.

Šta je bliskost nikad znao nisam,

a ni milost, nit’ sreće blizina.

U samoći zar ću prestat disat?

Ne, i sam se budit više nikad.

 

 

 

JUTRO

 

 

Nikada mi sunce ogrejalo nije,

stopirano vreme u rukama hladnim.

Tu prošlost kad tvoje takle su me mile

ruke, što iz duše k’o nože' sad vadim.

 

Samo jednom pijan za tebe sam ’mreo,

iz trovanog leša nov da se rodim.

U plućima novorođenčeta hteo

dušu svoju drugim snom da zgodim.

 

Sad sumračno jutro u mojoj je svesti.

Tražim da ubijem petla koji opominje.

Skuvaću ga, pa ljuto od njeg’ se najesti

za sve ne opomenute godine.

 

 

*         *          *

 

 

Kad s’ društvom izađem da pijemo vino,

donesu vino, vino mi nude.

Ne, neću piti đavola krv mirno.

Naručim čaj da s' dušom joj budem.

 

“Zašto sa nama ne piješ k’o čovek.”

Pitaju me, s’ nečovečjim smehom.

Jer vino slatko za gorčinu krivo je.

Opilo mi dragu, okaljalo je grehom.

 

 

*         *          *

 

 

Laku noć nek mi poželi

da se ne probudim bez očiju njenih.

Zna ona da dve postelje primam,

il' zidove zemlje il' stisak njen divan.

 

Pred spavanje nek se pomoli

za dušu mi tešku, za lake mi kosti.

Vraćam nebu dah života vreli.

Ja sebe ne želim bez očiju joj po meni.

 

 

 

VOLIM TE GDE GOD DA SI KO GOD DA SI

 

 

Volim te gde god da si, ko god da si.

U dobu drugom ili grobu gluvom.

Još vremena malo ostalo da me spasiš.

Ja usamljen, koljem se sa dušom.

 

Volim te gde god da si, ko god da si.

Robijašica il' u ludnici žena zamišljena.

Supruga tuđa, majka, devojčica il' već stariš,

znaj da zovem dušu tvoju do kraja vremena.

 

Volim te gde god da si, ko god da si.

Sirota il' zla bogata, opatica il' veštica.

K'o pri stvaranju našem da sve vratiš,

da budemo svetlost jedna večno zagrljena.

 

Volim te gde god da si, ko god da si.

Moji dani mali vrazi, nesanica ljubavnica.

Ja u njima volim znaš li, samo sliku tvoga lica.

Ja u prošlim ljubavima tebe tražih, tebi pisah.

 

 

MILOST JE DA UMREM

 

 

Telom ti ukleto gmižu

prsti bludnika konvoj.

Te ruke tuđe mi grizu

srce k’o vukova čopor.

 

Tvoj slatki trzaj duše
ja skupljam k'o pčela med
dok drugi od njeg' se guše.
Pred telom ti, hramom mi red.

 

Pa bolje da me puste
da uspava me sneg
il' oči da mi suzne
oslepe, da crn mi svet.

 

Pa bolje da me uzme
zlo sveta, đavo prek.
O milost je da umrem
međ' zemljom ljubljen, lep.

 

 

 

 

DA MI JE

  

 

Da mi je da na ljubav moju

gledaš kao na svetinju.

Da misli moje sakupljaš

u tegli sa medom.

Da otkucaje moje nižeš u đerdan

i nosiš ga pred svetom.

Da miluješ mi tugu

rukom voljenom i mišlju vernom.

 

 

Da mi je da me uzmeš za se

Međ’ ostalom bagrom

i glasno kažeš

da sam ti k'o med i zlato.

Lepši, bolji, veći

n’o sve dosad dato.

Al' ja sam se nad rupom bezdna

zbog tebe nagnuo.

 

  

 

*         *          *

 

 

Noćna mora

bez prestanka moja.

Samoća k'o zora.

Duša s' jutrom bolna.

 

Noćna mora

i nemoćna dova.

Liže moja slova

ta veštica zlobna.

                                                                  

Vrane preko krova.

Slutnja, put do groblja.

Hoće l' bit’ svet onaj

monstruozno zgodan?

 

 

 

*         *          *

 

 

To ljubav nije, ja ljubav ne znam gde je.

Na usnama mi jednom bila pre je.

U tragu njenom anđela vidoh perje

al’ bi sa krila guske snežno bele.

 

To ljubav jeste kad pravda Božja stigne

pa starost dođe a duša se ne svikne.

Tad poželećeš možda da ti stignem,

pre dana sudnjeg iz groba da se dignem.

 

 

 

MRTAV MLAD

 

 

Miriše na proleće

a noću na jorgovan.
Miris duše njene je to,

dah ruže, dodir sna.
Skrila se je rajska sva
u tišini akšama.
Kad se razgrana ezan,
sa neba me pogleda.
Ćutim, ja međ’ živima,
zar Bog bez nje da me da?
Ne ona je s' krilima,
gore iznad oblaka.
Ćuti, čeka strpljiva.
Godina je njoj k'o dan.
Munjom bi mi smrvila
ove zemlje bol, gnev, jad.
Ćuti, čeka strpljiva,
doći ću joj mrtav, mlad.

 

 

SAN

 

 

U tišini te ne mogu naći. 
Po ulicama te ne mogu naći. 
Ni u prošlosti, ni u nadi. 
Duboko ću u san zaći, 
tu me čekaš da se vratim.
Tiho s' leđa ti prilazim 
zagrljajem iznenadnim. 
Spomeneš mi ime sretna, 
s' lica osmeh ti rascveta. 
Prste s' mojim si uplela.
Usne s' mojim nežno srela. 
Srećni smo u našoj javi. 
Kad se sunce jutrom javi, 
otvorimo oči jadni, 
nesvesni u nesanici.

 

 

*         *          *

 

 

Njene ruke prijatelja,

miluju kao sunce oblake.

Ruke su to k'o anđela krila

da zaleče i ozare.

Srećan je ratnik koji ima

 tu vilu gore uza se.

Jer nekad razlika bude ta,

imati nju ili ne.

 

 

 

*         *          *

 

 

Gospođice izvolite,
drugog volite.
Nek vam poklanja ruže
i naziva vas suncem.
Nek vas voli onaj ko vas ljubi.
Neka seče ruke neko drugi.

da li će se moja gospođice
iko ikada skriti kao ja u vašoj duši?

kolovoz 22, 2017
12:00 pm
Avatar
Alen Art

New Member
Members
Forum Posts: 7
Member Since:
kolovoz 16, 2017
sp_UserOfflineSmall Offline

POD DRUGIM NEBOM

 

 

Postoji san,

iz sna odbeg’o princ.

On spava kad i ti.

Ustaje jutrom

da sa suncem zaigra.

On upliće korake sa tvojim.

Pletenice od uzdaha, treptaja,

tela i duša golih.

Postoji san

koji čeka nas

i ako ne osećaš

da me voliš.

U dimenziji

u kojoj su đavoli svezani,

ljubav nam je odbegla

iz tamnice nesretnih.

Nebom odjekuje

krila joj duga.

sunce zaklone na tren.

Tvoja ljubav postoji

i naša deca.

Kuća na plaži,

u noći punog meseca

kad oko vatre igraju se

dok zagrljeni ja i ti,

pod svodom zvezdanog neba.

 

 

K’O OBEŠENA

 

                           

Probudićeš se jednom

kad u zemlju legnem.

Gde mi lice osušeno,

ruke prazne, ledne,

ostale te željne.

 

Trznućeš se jednom

kad ti jave da me nema.

Znaćeš, sva je ljubav sveta

za te oči odnešena.

Ti k’o obešena.

 

Zaplakaćeš jednom

kad ne budem znao da plačeš.

Ali će me srećom

obasjati oči kvasne,

od voljene jadne

moje drage.

 

 

*          *          *

 

 

Mrkli mrak moj dah.

Videle zločin moje oči.

Krvava duga, sečena ruka.

Zvezde u noći svedoci.

Rasklapam otkucaj,

drobim se o misao.

Grešnici pesme pisao.

Udarim rukom od beton.

Uplašim pse kad dreknem teško.

Đavoli su te zaveli,

od besa moga se sakrili.

Pohvataću ti drugove za dugove,

da jedan po jedan utihne.

Stegnem čašu što se zarije

u ruci već krvavoj od zle magije.

Evo ti draga veštice vina pretoči.

Ponesi krvi moje pa s’ njim k’o srna loči.

 

 

 

TAJNA

 

 

 

Koje su tvoje misli,

šta žele tvoje grudi?

Moje su samo htele

da ti se na njima budiš.

Jedna mi želja ti si

a želja ta snova željna.

Ti želja željama nisi,

ni muza ni nevesta.

Koje su tvoje misli

kada u mojima ti si?

Od suza mojih su kisli

od tebe jači i viši.

O koncu da ti visim

nad crnom rupom beskrajnom,

svoje bi poslala misli

na konju princu sjajnom.

Videla mene nisi

skrivenog starom tajnom,

da bez konja ja sam viši

i darovan krunom pravom.

 

 

 

VOLEO BIH

 

 

 

Voleo bih ti reći

kako sam danas mislio na tvoj osmeh.

Kako sam poljubio pogurenu staricu u prolazu

jer sam pomislio da bi ti jednoga dana mogla biti ona.

Voleo bih da ti kažem

kako sam danas u jednom drvetu

urezao slova i kako su mi se klinci smejali

što sam zaljubljen.

Kako sam prošle noći sreo tvoju majku

i pitao je da l' joj mogu pomoći.

Nosio joj stvari, pomenuo joj devojku

koju nesretno volim a ona mi rekla da ne mari.

Da doći će druga koja će me učiniti boljim,

ne znajuć’ da kćerka je njena rana koju nosim.

Voleo bih ti reći da sam drag tvom ocu.

Da k'o drugovi po nekad pijemo i smejemo se.

Ni on ne zna ko je devojka

zbog koje me uvek zove "zaljubljeni".

Voleo bih ti se nadati k'o nekad,

hrabro, bez pameti

verujući da ti se anđeli skrivaju u očima.

Mislim da mi život ćuti iza tvojih pogleda.

Zato se uvek rodim

kad umrem pred tvojim očima.

 

 

FABRIKA KAJANJA

 

 

 

 Isušene suze umiru po prstima

kojima sam ti grebao plašljivu unutrašnjost.

Skupim ruke da iz njih ne zavrišti prejaka pustoš.

Grabio sam po vazduhu u mraku nadu

da ću dotaći tvoju ruku malu.

Praznina tog trena zaživi unutar nadanja.

Mržnja ukorenjena u slobodi udisaja.

Zapamtio sam laž,

taj tupi nož u ljudskoj ranjivosti.

Svoju ti otvorih istrošenu, varanu snagu

da me blagosloviš il’ oboriš.

Samoću ti otkrih davnu,

sa mnom venčanu.

Da sam se nadao vragu,

došao bi mi bar u jednom danu.

Ogadio sam svaku nadu u pravdu, u milost, u predah bola.

Svakom novom rečju zatupe mi čula od suza

što iz oka ne kreću.

Jedno se more u meni pruža.

Zasja iza drhtaja kada mi oči obasjaš

pogledima tvojim svepropadajućih suša.

Fabrika kajanja u meni

zagadi oprost samom sebi.

Od mržnje stegnuta guša

iz duše,

za dušu sopstvenu,

k’o zgažena kućica golog puža.

Veštice!

Kakvu je sebičnost gajilo tvoje najlepše lice?

Gladna života sopstvenoga

toliko da razjela si cenjenost

a zakitila korice.

Ofarbana vernost i našminkano lice.

Nešto skrivaš pred ogledalom.

Obojeno srce usamljeno.

Ti si tako sama, ovom onom podana.

Gde si?

Ispod muških tela,

svakako tu jesi.

Nikad ispod vela srećna.

Pustoš neplodnih predela

u tebi leži.

Nikad ispod vela srećna,

Pod drvo se ’besi.

 

 

POD MESEČINOM

 

 

Tvoji koraci napravljeni za mene, ka meni,
leže duboko po mom srcu pozlaćeni.
Misao tvoja svaka rođena od mog bića i reči, 
nije zalud kosom tvojom prošla.

Nikad neće nestati u meni.
Jer ja ti pamtim blistavo lice pod osmehom mesečine.
To moga srca lice sa hiljadu prožimajućih ćutanja.
Iza mojih očiju, tvoje oči spavati ne prestaju.
Hiljadu je bajki dobilo tvoj lik, tvoju predaleku blizinu.
Preterao sam u tvrdoglavosti da te ugostim u svom svetu.
A kad si krenula da napustiš moju dušu

tebi obećano predatu,
ja sam čekao u čemeru

da se nikada ne prestanem nadati

tebi nasmejanom detetu.
Nikad moja, ti si nikad moja večnost jednog trena.

Volim te čisto, daleko, tvrdoglavo, najteže
i pustiću te da me pretvoriš u raspadajući leš.

 

 

VEŠTICA

 

 

Ti si prašina mog puta udahnuta.

Korakom gažen tvoj stid toliko puta.

Veštica ispružene duše

psovana, pljuvana, oterana.

Razum ti alkoholičar bez viđenog dana.

Da najmilija,

ti si nepokretni tinejdžer zamrle kičme.

Tvoje lice njegov je um

u preziru sudbe svoje priče.

Masovna ubistva moje misli.

Klanje, kopanje očiju, odsecanje udova,

sećanje je na tebe.

Gasna komora, paljenje živih tela

u mojim je grudima dok ti upijam korake.

Želim da prećutim tvoju tišinu

i led tvoj u mladalačkoj silini

da misli ti poginu kad skupiš ih na broju.

Želja mi da ti se priviđam

Disajuć’ ti za vratom, uvek u blizini

k’o kad radiš s’ vragom u loju.

Što si bila okrutna moja nežnosti iz duše otkinuta

kad skrila si tračak sunca u domu mojih noći?

Zar te ne uspavahu prsti moje samoće

do smrtne moje nemoći?

Otkud tolika grehota na tvom vratu

u lancu mog poklona života?

Šta posta kome tvoja lepota?

Strahota jednome

a prosta drugima sramota.

Što si bila okrutna večna moja devojčice

k’o veštica razuma mutna sa milošću krvoločnice?

Zašto tolika daljina toliko vremena

za poklonjenog sina srca nevina?

Sve isekla si a ništa previla,

Nit’ jedan dodir spremila mila

a ljubila k’o vila divlja

pa smrt bliža od kapljice znoja

i dalja od vrištajućeg čela tvrdih kostiju.

Misli od sumnju lomim iznutra.

Ujedano dete u grudima stravljeno,

puno besa.

Ljubila me žena, otrovala veštica,

igrala se devojčica.

Nikad je uzeo nisam da je volim,

neuhvatljivog mesečara.

Po cvetovima behara,

samoću su mi anđeli pisali.

Zaljubljen u svoj san.

Zbog snova sam sam.

One koji ostavljaju,

što ne ostaviš sretna misli

kad samotne po osećaju

ošinula i ti si?

Meso sa prstiju otpada u dugim danima

dok zamišljam joj kose.

Osmeh sa ranom zaigra.

Ruke joj rastrgoše.

Kupci probaju pa ostave kraj kapije Božje.

Ja ću je kupiti majko.

Nosim što niko nema,

zlatnicima pustinje srce bogato.

Skupljam što niko neće,

šupljinu njenih pogleda.

Kupiću joj opustošene zenice da joj ih poklonim.

Prisvojiću je da je oslobodim.

Oženiću je da je ostavim, u izlogu.

Kožu će joj sastrugati grehožderi.

Pokriće joj nebo.

Prizvaće je drugoj veri.

Ne osećam da boli smisleno.

Toliko toga u šaku srca stišteno.

Beskrajan grob u meni,

prostran i oslobađajući.

Kada sam sutra ustao,

nisam zatekao sebe.

Samo sam se setio prošle noći

kada sam umro.

 

 

 

 ŠEHERZADA

 

 

 

U jednom trenu tvog nemara,

pogled tvoj mi odneo srce

i bacio u pustinji Sahara

na dnu jednog starog bunara.

Zato me ne voliš ćutljiva kamilo.

A gledaš kroz moje grudi okruglim tvojim očima,

malog patuljka tuge

koji ti otkriva

je li te još uvek želim.

Kad bih ti oči iskopao i na grudi svoje prislonio,

one bi mi sa grudi iskočile

džukelama u usta.

U hiljadu sto i jednoj mojoj noći,

teram Šeherzadu po tunelima mozga

da mi smiraj ispriča licem nasmejanim.

Snove je skrila u lavirintu njenog Minotaura

da joj više nikada srce ne pomilujem.

Ne želi me tako ludo.

Odbija me šizofreno

a zaljubljen sam apokaliptično.

Pokloniću joj istinu stradanja moje tvrdoglavosti.

Šeherzado,

kamilo,

pustinjo inteligencije,

ljubavi.

Dozivaću te dok ne postaneš Bajka.

Zauvek ću te kazniti

nasilnim Hitlerovim svojim otkucajima.

Izgubila si Venerina ratnice.

Poraz moj te pobeđuje.

Umri mi u grudima gubitnice pokradenih rubina,

dragujla, smaragda, dijamanata, bisera, zlata.

Alibabu si zavela čarobne reči da kaže.

Rekao je „Volim te.“

Uši ti načule „Sezame, otvori se.“

Pokrala si iznutricu pećine moje vernosti.

Tragovi tvoji do grešne ti guše vode.

Zaklaće te otkucaji moji.

Ljubavi…

Meduzo kamene mi slobode.

Hiljadu sto i prvi s’ usana ti se napoji

samo mene u kamen pretvori,

Meduzo Šeherzadina.

 

 

 

ŠAPAT MESECA

           

 

 

Mesec zna što ne znaš ti moja zvezdo

dok noću kroz mrak za lanac vučem prokletstvo.

Demonski me urekla

neopranim njenim očima.

Na mrak moj se nasmešila

i zasjala moćnija,

ponosna na ljubavni znak

vraćenih svih kočija.

Koga je želela očima

a da za njima k'o ja je gubio nadu?

Sad u grob bi me za ruku k'o dete povela

al' mesec mi svetli,

daje mi snagu

sve dok pozovu petli anđele

da s' neba mi dovedu istinsku dragu.

Izgrebao sam pluća Džehennemom vrelim

do Božijih svanuća nekih zora vrednih,

usnulih kuća i polja cvetnih

gde me čeka žena očiju setnih

da spavam joj na rukama belim tri godine dana

i probudim se kao sretnik

prespavanih besmislenih rana,

shvatajući šapat

nekadašnjeg mesečevog sjaja.

 

 

SMRT IL’ RUKE TVOJE

 

 

Sanjao sam da te kao kraljicu proleća
dočekam u zemlji moje samoće,
gde imam zamak u kojem živim sam
i čekam s' prolećem sretna da mi dođeš.

                                                                

I kako prolaziš  kroz moju mračnu bajku,
led se povlači a sunce viri.
Cveće se pomoli i behar granu.
Od njeg' se miris oseti divni.

 

Gde zgaziš, latice cveća ostanu.
A ideš bosa, crna ti kosa.
Haljina bela s' kosom talasa.
Vidim je, eno dolazi draga.

 

Osmeh ti jače od sunca zasija
po sudbi teškoj oko mog vrata.
Rukom mi belom mašeš kroz mrak taj.
Ime mi zoveš najdražeg glasa.

  

Prilaziš crnom zamku i staješ.
Prstima otvaraš zla, teška vrata.
Ulaziš u dušu, slike prepoznaješ
tvoje, svud po zidovima daha.

 

Sad trčiš, žuriš kroz hodinke, sobe
uzdihana, drhtiš, čuješ misli moje
da osim tebe trči moj anđeo smrti.
Ko će pre do mene, smrt il' ruke tvoje.

 

 

LAŽNA EVA

 

 

Nisu ove oči stidu se podale

nit’ videle žene sve, i tajne vile.

Al' u tebe samo su se zagledale

kao da sve druge žive nisu bile.

 

Nisu moje oči sokolove, takle

niti vrh, od sveta celoga lepotu

al' mi srce nisu s' lica tvog pomakle

verujuć’ da s’ likom tim ću nazat Bogu.

 

Nisu nikad vrele usne moje puste,

posle i pre tebe gošće tuđe bile.

Samo tebi jednoj dale su se usne

k'o Evu jedinu da su poljubile.

 

Al' hladne mi ruke, usamljene, jesu

pored hladne tebe milovale druge.

Ne u strasti goloj prema živom mesu

nego zbog samoće i tuge preduge.

 

 

SMRTNO PROBUĐEN

 

 

Oči mi postaše dijamanti

dok ti grliše rascvetali osmeh.

Tajnom prošlih života prepoznah ti lice moje duše.

I niko mi ne raspameti osećaj

da sam te pod nekim drugim nebom,

u jednom nikad više ponovljenom času

ljubio kao svoju dragu.

Po delićima stakla upijeno

jedno oteto sećanje na oči kao tvoje.

Slomivši mozaik života druge dimenzije,

Bog mi te ponudi u čemernim željama

da te naslućujem.

Samo jednom pod voljom nemilosne sudbine,

upijao sam ti pregrađene usne.

Sumnja se protegnu minutima da me ne voliš.

Kao da sam te sanjao prislonjenu uz sebe,

ispijao sam ti deliće večnosti.

Nisam pojmio da postojim.

Pretočih se u tvoje milovanje.

Preporodih laž i besmisao tvoje nestvarnosti

 u svoju ranjivost.

Sutra si me ostavila,

 nikad više da mi ne napustiš izgladnelu kožu. 

Nepoverljivo razočarenje godinama.

Zaboravila si me da mi podmuklo otkidaš

krhka sećanja na tvoju minijaturnu istinu.

Čeličnoj poklonjenosti si pustila krv.

Bog me mislima smrtno probudio iz sna.

Osećaji i istina zaratiše ti u pogledu.

Tvoje oči moja dva groba prepolovljenog mene.

A kad napustim šaradu tvojih kamenih koraka,

rodiću se u telu novog srca

da ti se očiju ne setim sledećih sto godina.

 

 

SAZIDANO SRCE

 

 

Mnogo je malenih želja

po srcu sahranjeno.

Ništa tvoje u meni

od suza nije odbranjeno.

Mnogo je nevinih snova

stradalo kao od kuge

al' milosti nema

van Božje ruke.

Srce je moje sazidano

u bašti tvojih očiju.

Sve to u knjizi napisano

gde sudbine počinju.

Sreću mi kažu našli

crknutu u tvojoj utrobi.

Sad lepo sve mi kasni,

ništa mi bes ne utoli.

 

 

*          *          *

 

Da li ste ikada posetili usnulo groblje osećanja

koje se prostire od mog želuca do grkljana?

Trešnju bih zgaženu na putu

zamenio sa njenim ostatkom duše.

Jagodicu poabale krezube erekcijske žvale.

Bluzu poderale hrapave seljačke ruke

iz bludničke štale.

Jagodice kad sazrenu, povampire se u krave.

Ona je kao ljubavni leš koji uvek na površinu ispliva.

Okrećem glavu i prošlost ima miris njenih znojavih dojki.

Poznajem joj nadraženu šupljinu strasti.

Kasno joj upoznah noge željne neba.

Al' k'o što ja je ljubih niko nije, niko neće, zna li?

I samo mislim na to kako je ljubav moju iz prsa tuđih htela.

Da me pokrije sad crna zemlja,

to mi je želja.

U grobu dole sloboda neba,

u glavi stena.

 

 

KADA ME POLJUBI

 

 

Laku noć jutro.

San me zove da prespavam dan

u kojem nema njenog lica i glasa.

Ona kad se budi da na drugog misli,

ja padam u san.

Đavolja noć i mrkli mrak, moje je utočište

kad sa suncem se probudi njen pogled blag,

nasmejan za tuđe lice.

Počivaj u miru

moj mali svemiru.

Mislili ti hilu,

spleli tugu veliku

duhovi njeni.

Ona od zla sputana.

Pustošila, ćutala

i čupala krila siva

k’o kažnjeni anđeo sveti.

Al’ ne znam što se sveti

mojim neljubljenim usnama

i mojim telom nemim.

Nit’ se za ćud mi lažnu udala

pa da me kletva njena cedi.

Bez kletve i razloga,

razorila mi papirne zore.

Zanemele su moje dove.

Kada se probudi,

ja tada neću moći da se probudim.

Kada me poljubi,

to će biti na mojoj sahrani.

 

 

PTICA LAŽI

 

 

Čuo sam pticu proleća

kako cvrkuće u zimskoj noći

i pomislih,

možda je to slutnja

ona da će skoro meni doći.

Cvrkut leden k'o planine bele.

Lažan kao zli poljupci njeni.

Jedinu istinu oči su videle,

vladavinu njene zime

i smrt moje jeseni.

U nadi zar ima istine

kad umiru gladni i tužni

dok čekaju u Božje ime?

Mrtav će mir zagrliti

a tužan će tugu oženiti

da umire iznova od zime do zime.

Ulicom dok razvlačim misli

celu jednu beskrajnost,

ta ptica mala kroz sneg me sve prati.

Poslednja mi želja, njena krhka trajnost,

u pahulju jednog trena sva će stati.

A uvek od mene odu

kada čuju tajnu da će mi k' srcu srasti,

pa žele da dodju

al’ što jednom ode,

isto se ne vrati.

 

  

*          *          *

 

 

Da mi je žensko da upoznam

koje kao muško gine u svojoj hrabrosti,

oprostio bih devetsto devedeset devet laži

zbog jedne jedine istinice,

jednog jedinog ženskog bića.

Da joj je moje srce samo na tri dana

pa da ispovraća po svom besramnom dekolteu

sav svoj zatupeli stid.

Nikada sreće u praznodušnom življenju

nit’ poštovanja u golim nogama.

Kako je časno dati srce ženi koja nosi haljinu.

 

 

*          *          *

 

 

Učinilo mi se da si imala nešto kao srce.

I imala si srce nalik presahlom bunaru.

Učinilo mi se da si imala nešto kao ljubav za mene.

U nju ću verovati kao bezbožnik u Boga.

Sada kada vidim osmeh nalik tvom,

dešava se nešto o čemu si sanjala.

Tog sna se ne sećaš.

Ali ja neću zaboraviti da si slepa za srce

koje je nalik ptičijem.

 

 

ZVEZDA

 

 

 

Ne spavam,

san mi zaspao u stvarnosti.

Svi želje sade po vazduhu, na jastuku, iza očiju.

Moja želja zaražena, kašlje ispod tvoje prljavosti.

Nisam srećan.

Presrećan sam zbog toga.

Pakleno svestan.

Plašim se površnih suza bezvrednih kod Boga.

I mahao sam jednoj ljubavi

dok je odlazila mom neprijatelju.

Moji otkucaji srca me omrzoše.

Postaše otkucaji smrti.

Mahao sam jednoj ljubavi.

Poželeh za njom od sebe da pobegnem.

Imao sam ljubav nekoliko dana.

Sad gostim insomniju godinama.

Jednoj zvezdi u noći

šaljem ranjene usne.

Ona zna koliko suza sam ubio.

Mislim da se volimo.

Da, kroz daljinu i tišinu.

Zato u noćima mesečarim sudbinom.

Lovim istinu poganog smisla.

Dok ploviš mirnim snom odbegla draga,

jedna te zvezda pljuje.

Prezire te k’o vraga.

Moja zvezda te kune

do jutra, naga, na nebu

k’o ti gola ispod nevernika.

Al’ ona je netaknuta.

Doziva samotne prste koje si ostavila.

Kaže mi da si bezlična kamila.

Da si k’o babuška šuplja.

Skladna samo spolja a zmija iznutra.

Zvezda mi šaputala o tvom kajanju

koje će planuti

da u plamenu pojede voljenog krivovernika.

S’ usana pod telo…

Gde ti je dom odbegla draga?

Sahara u meni tvoj je grob.

Izdala si domovinu mojih poljubaca.

Sad ljubim zvezdu u času dok sanjaš.

Jedne će noći pobeći na mojim grudima

da mirno spavam.

 

 

SUPRUGA SAMOĆA

 

 

Rođen sam da gostim samoću snovima.

Po vratu mi diše još od prvog plača.

Telo mi hram pustinjskog princa.

Tražio sam bliskost suđene drage

u senci moje družbenice od Boga.

Okretao sam lice ka smrtnim lažljivicama

da im suzama zalivam osmehe.

Tražio sam ljubav u procurelom mleku kučki.

Lažljivice mi olizaše lepotu svesti.

Zemaljske žene i moje biće, zaraćene vrste.

Pomilovah tišinu i mrak.

Zagrlih suprugu samoću

i više nikad ne zanoćih sam.

 

 

TI NISI SAMA

 

 

 

Ti nisi sama dok te iza tuge čuvam.

Ti nisi usamljena sve dok u senci ti samujem.

Ti s' dušom mi ljubaviš i kad si drugom verna.

Nad drugom stranom tebe ja carujem.

Nikad ti suze nisi prisvojila k'o svoju decu

pa rukom pokrila.

Sve misli bolne ti si postrojila i streljala.

Laž si stegnula željama.

Al' ne, za njima greh je patit’.

Ljubi ih, miluj, voli ih k'o ljubimce.

Nikad ti pesmu k'o moju neće dati.

Ta šuplja srca sva jedna na druga liče.

Ti nisi pusta dok nesvesno me otkrivaš njima,

u rečima, pogledima pohranjenim mojom glađu za tobom.

To što ti otkrih samo još nebo skriva

a oni su slepci posvađani sa Bogom.

Nigde na ovome svetu

tvog duha nema više

nego u mom krevetu.

U noćima kad ležiš sama

sumorno, skriveno kao da umireš,

duša ti odlazi mojim snovima

da tu te čuvam dok me miluješ.

Još majka samo blizu srca

trudna te nosila.

A moja postelja zašto

zbog toga postaće nosila?

 

 

NAJMILIJE TVOJE OČI

 

  

Najmilije tvoje oči,

meni opet hoće l’ doći?

A znam tako mile više

roditi se neće moći.

 

O prosjače kralju sreće,

hladni novčić tvoji snovi.

Kad poželiš njene usne,

tad se nesretnikom zovi.

 

 Najhladnije tvoje oči,

srušile me u samoći.

Majka sina prežalila,

nikad tebe ja u noći.

 

 O ranjeni dok smrt čekaš,

ljubi ranu što ti preti.

Ja od svoje rane neću

ni živ ostati, ni mreti.

 

 

 

ODNESI BOŽE

 

 

  

Odnesi Bože svu ljubav srca ovoga

koje si stvorio ti.

Tu ljubav daj kome sam dužan

a njoj uskrati.

 

Evo dve ruke ka nebu pružam

da uzmeš milostivi,

dušu i ono što nosi duša

al' krv joj ostavi.

 

Neka se skine, u njoj okupa

što voda i laž nisu.

Tajna da bude moja joj ljubav.

Anđeli neka je pišu.

 

 

PREKLOPI KORICE

 

 

Bezumno daleko,

na drugom kraju sudbine

ti dišeš.

Od tebe pritajena jedna samoća.

Verovah da smo blizanci istog udara srca.

Ćutanje će reći sve što si prećutala.

Šta ostane kad ljubav ne osvane?

Pustinja mi na ustima.

Pustinja mi zar sudbina?

Oguliš mi srcu kolena

jer ono je dete.

To možeš kad si voljena.

Dao bih život za tebe

a Bogu dajem život bez tebe.

Nit’ sam imao te celu da bih potpuno žalio.

Umrlo sam cveće zaliv’o.

Izgubio sam nikad nađeno.

Ti si kao hiljadu žena sa hiljadu laži.

Hiljadu mi nezaborava zaboravila.

Šta sam učinio svojim rukama?

Osakatio sam osmehe.

Čuvao sam ih za tebe,

greška kikoće.

Ne daje te zaboravu

samo jednom ljubljena usamljenost.

Sedam godina prošlo a drugu ne poljubih.

Tebi dajem sedam veštica ludosti.

Trun više bih ti uskratio.

Ostalo nudim svojoj supruzi.

Njen put ću posipati laticama belih ruža.

Biće mi svatovi svi marširajući robovi suza.

Ti bila si k’o presahli bunar, prazna iznutra.

U njemu bejah odgurnut nemoćan da izađem.

Ne pušten da izdahnem, ne spašem.

Sad uzela si ovo da čitaš pustinjo bola?

Zašto sad listaš preteške noći

što pisala si obučena i gola.

Preklopi korice, jer moje su oči

od tebe videle krvi i znoja

više neg’ zlodela svojih vladari moćni.

Satireš slova.

 

 

SAM SA SOBOM

 

 

- Uzmeš li istinu za prijatelja, nećeš imati druge prijatelje.

 

 

- Koliko nekoga volite toliko zla od njega dobijate.

 

 

- Kad pametan i glup razgovaraju, mesta im se zamene.

 

 

-Teško onome ko je drugačiji a živi među ljudima koji su svi isti.

 

- Lep čovek hiljadu žena.

  Srećan čovek jednu koja ga voli i kad je ružan.

 

 

- Najružnije stvorenje na svetu je lepa i glupa žena.

 

 

 - Žene su život, zato teško nama živima.

 

- Bolje je nositi prazno srce

  nego praznu osobu u srcu.

 

 

- Tražim načina da verujem da si me volela i da me voliš,

   ali ljubav su dela a dela nisu bila ljubav.

 

 

- Ne umire se zbog bezvrednih ljubavi koje su te unesrećile.

  Umire se zbog one jedne prave ljubavi koju nikada ne sretneš.

 

Autor: ALEN ART (Alen Hasanović)

Forum Timezone: Europe/Zagreb

Most Users Ever Online: 44

Currently Online:
3 Guest(s)

Currently Browsing this Page:
1 Guest(s)

Top Posters:

PiPi: 554

marija: 526

skorpijaj: 360

shadea: 339

songfordead: 240

duško lj.: 239

Member Stats:

Guest Posters: 9

Members: 3501

Moderators: 0

Admins: 1

Forum Stats:

Groups: 7

Forums: 27

Topics: 255

Posts: 4214

Newest Members:

JanS, Suzi Kjut, Wengie, Tendox42, Tendox, anitahr

Administrators: admin: 43