DUH
KOJI NE SPAVA

 

BLEDIM,

NESTAJEM,

NESTAO SAM..

 

KAO DUH MINULIH EPOHA,

KAO OČAJNIK
KOJI IZGUBI SVE.

KAO SIVILO
CRNO-BELIH SLIKA,

KAO SMRT TEŠKIH
BOLESTI.

I

 

POŠASTI.

SEĆANJA.

OSMEHA.

RADOSTI.

 

BLEDIM,

KAO ODSJAJ U STAROM
OGLEDALU.

BLEDIM,

KAO POKVARENI ŠUM
NA OSTARELOM RADIU.

BLEDIM,

KAO NEČUJNI KORAK
NA SUVOM PARKETU.

BLEDIM,

DOK SAMO DAŠAK
PRAŠINE NA RUPASTOM KREVETU OSTAJE

KOGA SU IZJELI
MIŠEVI

I PONEKA ŠKRIPAVA
STOLICA

KOJA ZAIGRA KADA
SAT OTKUCA DVANAEST U PONOĆ.

BLEDIM

JA SAM DUH KOJI NE
SPAVA.

DUH

KOJI TE DOK SPAVAŠ
POSMATRA.

KAD TI SE KOSA
ZANJIŠE,

KADA POMISLIŠ DA
PORED TEBE NEKO DIŠE,

TO SAM JA, DUH,
KOGA NE VOLIŠ VIŠE.

BLEDIM U TVOM
SEĆANJU,

SPIRAJU ME LETNJE
KIŠE,

 

BLEDIM,

I PLUTAM,

KA NEKIM NEZNANIM,

BEZDANIM

PUTEVIMA ZABORAVA.

 

 

 

 

 

 

NEĆU
SPAVATI

 

 

BIĆU NA NOGAMA ČITAVU
VEČNOST.
NEĆU SPAVATI.

SNOVIMA SAMO GUBIM VREME,
U NJIMA NE MOGU  STVARATI.

SPALIĆU SVOJ KREVET, I AKO TREBA,

U PRIRODI ZELENOJ
SLOBODAN HARATI!

ŠTA ĆE MI SAN,
KAD LEPA JE NOĆ,
I JOŠ LEPŠI DAN?

NEĆU SPAVATI ČITAVU VEČNOST,
PA KAD BUDEM UMORAN,
NOSIĆE ME NA AKORDIMA I ŽICAMA RADOSTI
DA PESMI UMOR PREDAM.

NE, NEĆU SPAVATI

ČITAVU VEČNOST,

JA, SVOJU BUDNOST,
NIKOME NE DAM!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BIBLIJA OD ZLATA

 

STRANICE KIDAM A ONE KIDAJU MENE,
CRNA BUBA ŠTO NA LEĐIMA MI GMIŽE.
PREČEŠLJAO SAM SVA MORA I SVE STENE,
NEMA TOG SPASA, APOKALIPSA STIŽE.

ZLATNA BIBLIJI SLOVA MIRIŠU NA SMRT.
TOPI SE NEBO I SVE SE PRETVARA U DIM.
GOLI SU ŠETALI ZEMLJOM, AZTECI,
OTELOTVORILI RAJSKI VRT,
PA UPOZNALI EL DIAVOLA, I OTIŠLI
ZAJEDNO S NJIM.

ŠPANSKA GARDA, KRST I NAVODNA PRAVDA.
FERDINAND KORTEZ, OKO NJEGOVE SLIKE VEZ OD TOPAZA.
U OKLOPU OD SREBRA, SAZDANA SU BIĆA OD BLATA.
GRAMZIVI GOBLINI, NEKAD ZVANI LJUDI,

SADA ZAVISNICI OD
ZLATNOG PRAHA.

IZABEL, KURVO,
GLASIĆ TVOJ, MAČ MOJ
PRESECA U KORENU.
DA SAM SAMO BIO ŽIV I SASVIM SVOJ
DA UBIJEM TE TAKO NAKARADNO STVORENU.

NE BI ZEMLJOM HODILA, KRST ZLATNI BRODOVIMA PRENOSILA.
UBILA SI ŽIVOT VELIČANSTVENIH GRADOVA.
IZ BLATA IZVIREŠ I OD LAŽI SJAJNIJA.
SA CRKVAMA PAKTOVE PRAVILA.

NIJE BILO KRAJA TVOJIM
KRVNIČKIM KOLONIJAMA.
RAJSKE KRALJEVE NA LOMAČI SPALILA,
IZABEL, KURVO, BEZBOŽNICE,

HRPE ZLATA PREKRILE SU
SADA STRANICE

TVOJE OSVAJAČKE
BIBLIJE.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OSLOBODI ME

 

OSLOBODI ME SLOVA,

OSLOBODI ME BOLA

OSLOBODI ME UMA

RAZUMA.

OD CRNIH BODLJI SA ZIDOVA

OD KRSTA I RELIGIJA

OD DUHA KOJI NE PEVA

OD UMORA

ĆUTANJA

 

KOJE STEŽU KAO ČELIČNI OBRUČ

NAUČI ME ŠTA JE IGRA

ŽELIM DA PUSTIM DUH

KOJI ĆE LETETI PREKO

KRAJNJIH GRANICA

PREKO KOJIH ĆE PREĆI

 

OSLOBODI ME GLUME

I IVICE HLADNOG JEZERA

OSLOBODI ME VODE

VATRE

I POGREŠNIH PUTEVA

 

KAPI HLADNE KRVI NATAPAĆE MI JEZIK

POSTAĆU SVETLOST,

KOJOJ NE MOŽEŠ STAVITI OKOVE I STEZNIK,

 

SVETLOST JE JAČA OD SVIH LJUDSKIH ZAKONA

 

OSLOBODI ME REČI

OSLOBODI ME ZVUKOVA,

 

BOJE, RIME

SATOVA I ROKOVA

 

OSLOBODI ME ZNANJA,

I VEČNE ISTINE

 

JER ISTINA JE KORAK DO SMRTI

A SMRT JE UČMALI TRZAJ I NEPOKRETNOST

ZBIR SVIH SLOVA

PESMA SVIH BROJEVA

 

LICE KOJE TRNE

GOVORI GLASOM JEZE

ŽIVOT NISU ČELIČNE ŠINE

NITI NERASKIDIVE VEZE

 

KOJIMA MORAŠ HODATI

KOJE SI PRIMORAN PRATITI

ŽIVOT JE SLOBODA

OSLOBODI ME I ŽIVOTA

 

KOJI NE UMEM CENITI

KOJI ZNAM TRAĆITI

NA SJAJ I GLUPOSTI

NA ODSJAJ ISTINSKE VREDNOSTI

KOJA NE SIJA NA POVRŠINI

 

NAUČI ME DISANJU

NE!

PRETVORI ME U DISANJE.

 

NAUČI ME ŽIVLJENU

NE!

PRETVORI ME U ŽIVOT.

 

I SVO DRVEĆE NA SVETU

OSLOBODI SVOG KORENOROPSTVA

I SVE ŽIVOTINJE NA SVETU

OSLOBODI SVOG ČELJUNELJUDSTVOBIVSTVA

 

JER PEPEO JE SIVA BOJA KRAJA

A PRAVI ŽIVOT JE BOJA BESKRAJA

 

MIRIS ZVUKA

ZVUK MIRISA

 

I SLIKA UKUSA

SJAJ SUŠTINE

 

OSLOBODI ME ŽIVOTA

JER ŽIVOT JE SLOBODA

O KOJOJ SANJAM,

DOK  JUTRO

KAD  SE PROBUDIM
ZNOJAV

DONOSI

BORBU SA ONIM ČEGA ŽELIM DA ME OSLOBODIŠ!

OSLOBODI ME MASKE KOJU ZOVEM:

 

JA!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TUNELI

 

JA SAM U TUNELU.

I ZNAM GDE SAM

TAČNO ZNAM

I TO MI NE PRIJA

 

JA SAM NA MESTU

GDE SU I SVI

I SVI ZNAJU GDE SU

ALI KAO DA IH NIJE
BRIGA

 

LELUJAJU SE NA TANKOJ
NITI

KROZ PROSTOR I VREME

GODINE PROLAZE

NEIZBEŽNO

MIGOLJEĆI SE

IZ DOMAŠAJA

RANJENIH RUKU.

PEPEO

RUŠEVINE I

CIGLE LEŽE RAZBACANE

POD SLABIM SVETLOM

NOĆI ZABORAVLJENIH
PUSTINJA

ŽIVOTA

 

A LINIJE

SUDBINE

PROSTIRU SE BESKONAČNO

U ZABORAV

 

OBLACI KATASTROFA I
BEDE

SUDARAJU SE

S PONOVNIM RAĐANJEM

IZ HAOSA DOLAZIMO

KAO ROBOVI ZEMALJSKIH

ZAKONA

 

 

 

 

 

 

 

 

 

LINIJE NAS OBLIKUJU

 

KANDŽE VREMENA

ZAROBLJAVAJU NAŠA TELA

KOJA NE MOGU DA LETE

SLOBODNA BESKRAJEM

VEĆ UMIRU IZNOVA

U SAMOĆI

U SRAMOTI

NA ISTI NAČIN

KAKO I SVE UMIRE

IZNOVA I IZNOVA!

 

I ZNAM GDE SAM

 

U TUNELU KOJI SE SUDARA

BEZ IZBORA

DA KAŽEM DA HOĆU NAZAD!

 

U MAJČINU UTROBU

U SVEMIR

U BESKRAJ

 

ALI, LUDILO JE LUTATI

MESTOM GDE

POČIVA VEČNI MIR

 

I JEDINA STVAR KOJA NAM

PREOSTAJE

JE DA NEKOM DRUGOM
PRENESEMO PROKLETSTVO

PODARIMO DAH

 

A ZAJEDNO S NJIM I BOL
I STRAH

KOJI I JA OSEĆAM

DOK OVIM ŽIVOTOM

I DALJE LUTAM SAM

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SRAMNO JE

SRAMNO LUTATI

TUNELIMA KOJI SE
PROSTIRU

BESKRAJNO

 

ONI SE NE ZAVRŠAVAJU

NITI SAVIJAJU

NITI SE DIŽU

NITI PROPADAJU

 

ONI I DALJE ZOVU DUŠE

DA IM SE PRIDRUŽE

 

SVEMIR

DAJE SVOJE ŽRTVE!

 

I, NAŽALOST,

SVE IH JE VIŠE..

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

IZVRNUTI
SVET

GDE JE BELO CRNO
A CRNO BELO
GDE JE IZGUBLJENO NAĐENO
A NAĐENO IZGUBLJENO
GDE JE LEVO DESNO
A DESNO LEVO
GDE JE BOLESNO ZDRAVO
A ZDRAVO BOLESNO
GDE ŽIVOTINJE IMAJU PERJE
A PTICE KRZNO
GDE MAJMUNI NASTAJU OD ČOVEKA
GDE JE ZATVOR POŽELJAN

A SLOBODA PREPREKA

GDE BOJE IMAJU UKUS
POPUT LIMUNA
ILI CIMETA
NA OBALI
MORA ZVUKOVA
PRETVARAM SE U GALEBA
OD ČOKOLADE

I TOPIM.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SLOBODA I SAN

 

JESI LI IKAD POPIO SENKU

I DORUČKOVAO MESEC?

NEMOJ MI REĆI DA NE MOŽEŠ

OBUĆI SJAJ I PROŠETATI

PISTOM U NOVIM CIPELAMA

OD MIRISA.

KAŽEŠ, SLOBODAN SI

A NIKADA NISI GLEDAO OČIMA

TIGRA KOJI RAZDIRE PLEN

KANDŽAMA  OD ŠEĆERA?

 

BOLJE PREŠUTI DA NISI NIKAD

LETEO NEBOM SUZA

DOK SU TE DEVICE RAJA

CELIVALE USNAMA ČOKOLADE

NA PLAVIČASTIM OBLACIMA

OD USPAVANIH JASTUKA

U PIDŽAMI BOJE BADEMA.

ILI  BAREM LEPO

PRIZNAJ DA NISI MIRISAO PROLEĆE

SA SVEŽIH KOŠULJA

SA KOJIH RASTU KRILA OD

ČELIKA.

 

NIKAD NISI OKUSIO SVETLOST

ILI TOPLOTU?

DRAGI MOJ PUTNIČE,

AKO NISI SLOBODAN U SNOVIMA

NEĆEŠ NI U ŽIVOTU.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

AURORA
BOREALIS

SAM STOJIM U NOĆI.
TAMA SE OBRUŠAVA NA MENE.
VREME KAO DA JE STALO, VLADA NEMA TIŠINA.
MOJE OBRAZE STUDENI VETAR SEVERA GRIZE.
URLIČEM KAO RANJENI LAV,
ALI KRIKE NIKO NE ČUJE.

JA SAM NA VRHU SVETA,
SAMOM KRAJU PLANETE !
PRSTIMA MOGU DA POCEPAM NEBO
I UKRADEM ZVEZDE.
ŠTA ĆE MI TAKAV DAR
KAD U OVOJ USAMLJENOJ PUSTOŠI NEMAM KOME DA IH DAM..

NEK SLOBODNO JEZDE.

HODAM, LUTAM, TRAŽIM, ALI SVE JE UZALUD.
BIO SAM SVUDA,
OVOJ SNEŽNOJ DOLINI NEMA KRAJA!
ČINI MI SE DA JE SMRT JEDINI IZLAZ, GUBIM NADU
ŽELIM DA TE POLJUBIM POSLEDNJI PUT I ODEM DO RAJA.

PAO SAM TU U MEKOM SNEGU
I POMNO POSMATRAO NEBO
SNAGA MI JE NAPUŠTALA TELO I POLETELA U VISINU

NEKAKVA ČUDNA SVETLOST
SADA IGRA NA NEBESKOJ POZORNICI
ANĐELI PLEŠU, IGRAJU, IŠČEKUJU MENE, RUŠE TIŠINU

AURORA BOREALIS BOJE SE PREPLIĆU

AURORA BOREALIS BOJE DOZIVAJU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

APSTRAKCIJA SLOBODE

 

ZAMISLI BOLJI SVET,

BEZ SENKI, BEZ STAZA KOJE TE KA NJIMA
VODE.

ZAMISLI USPON I LET

DO ČISTIJIH SFERA UNIVERZUMA

KOJE DOLAZE BEZ BORBE

 

ZAMISLI DA RONIŠ DO BESKRAJNIH

REKA SUZA I VODA GORKIH MORA.

KAKO CEPAŠ ZIDOVE CRNIH

GRANICA I  KORU DEBELIH HRASTOVA.

 

ZAMISLI DRUGAČIJI PUT

GDE TI ŠUMA ŠAPUĆE SVOJE TAJNE

ZAMISLI PRONAĐEŠ LEK

KOJI LEČI SVE BOLESTI I OTKLANJA RANE

 

ZAMISLI NOĆ BEZ VRISKA

KOJI TE NEMILOSRDNO LOMI I STISKA

ZAMISLI ŽIVOT BEZ STRAHA

BEZ JEZIVIH SLIKA

 

 

U BEZGRANIČNIM SOBAMA TVOJE GLAVE

ČITAV JEDAN SVET MOŽE DA STANE

GDE DUH NEĆE BITI VEZAN ZA VREME I
TELO,

GDE NEĆEŠ OSETITI BOL KAD STAVIŠ VATRU
NA ČELO.

 

MOŽEŠ DA ZAMISLIŠ BOLJI SVET,

BEZ SENKI, BEZ STAZA KOJE TE KA NJEMU
VODE.

KAD SE PROBUDIŠ UDIŠEŠ ŽIVOT,

SVE IZVAN TOGA JE APSTRAKCIJA SLOBODE.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

RAZVALJENA
NACIJA

 

 

IZVINI ŠTO NEMAM RAZVALJENU GAJBU.

IZVINI
ŠTO NEMAM RASTURENU PORODICU.

IZVINI
ŠTO ME JE IPAK BRIGA  S KIM ĆEŠ SUTRA
MOŽDA DA LEGNEŠ,

DOK
SVIĆE ZORA, A TI SI NEGDE NESVESNA O PREVARI

SOPSTVENOG
TELA.

 

IZVINI
JER SAM DRUGAČIJEG KOVA.

MENI
IPAK NEŠTO ZNAČE NA PAPIRU SLOVA

ISPISANA
VREDNOŠĆU

ISKRENOG
DUŠEVNOG PLAMENA.

 

IZVINI,
JER JA NE ŽELIM DA SAZNAM

DA
TE JE NEKO SINOĆ OBEZNANJENU OD ALKOHOLA

JEBAO
DO KASNOG JUTRA

U
MOKRO DUPE

PET
PUTA,

A
DA TI TOGA NISI NI BILA SVESNA.

 

IZVINI,

NE
ŽELIM DA O TOME BUDE OVA PESMA.

 

KUDA
IDE OVA RAZVALJENA NACIJA?

SVUDA
SVRŠAVANJE, FELACIO I MASTURBACIJA.

PREVIŠE
POTISNUTI ŽELJA,

SPUTANIH
VOLJA.

 

SADA
NAM SE SVE VRAĆA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NE
ZABORAVI ME

 

 

NEMOJ DA MI ZAMERIŠ

ŠTO SAM PREPLIVAO SVA
MORA

DA TE VIDIM.

 

NE KRIVI ME JER SAM
ŽELEO

DA OSETIŠ

KOLIKO SNAŽNO MOGU DA
TE VOLIM.

 

MOŽEŠ DA ODEŠ

I STALNO ODLAZIŠ.

UDIŠEŠ LJUBAV SA DRUGIH
PLANINA.

 

SANJAO SAM KRILA

KOJA SAM SAKRIO U
TVOJIM OČIMA..

DO NEBA SAM PUTOVAO
NJIMA.

 

STENE PUCAJU

OD SILOVITIH UDARACA

MOJE NASILNIČKE LJUBAVI
PREMA TEBI.

 

USTUPAŠ PRED

ŠIROKIM KORACIMA
CRVENOG DŽINA.

ON SJAJI I UMESTO ŽARA
KOJIM TE OBASIPA

TEBE PREKRIVA TMINA.

 

TI HODAŠ SITNIM
KORACIMA KOJIMA ODLAZIŠ,

A ON ŠIROKIM

KOJIMA OSTAJE U MESTU

SANJAJUĆI NESUĐENU
NEVESTU

NA BELOM MORSKM JASTUKU

 

 

 

 

 

 

 

 

MINUTI PROLAZE KAO
VEKOVI.

GRIZU SVI GREHOVI

KOJIMA DŽIN, KOJI JE
SADA POSTAO SPRUD,

SVOJE SNOVE STVARA.

 

ON POSTAJE MORSKA
UTVARA,

SENKAMA DOM.

U SENKU SE PRETVARA.

 

 

PONEKAD OTVORI OČI

DA IH SPERE SOLJU
BOLNIH SEĆANJA.

ZNA KAKO GRIZE DNO

SVIH RAZOČARENJA.

 

ZAROBLJEN JE U KRUGU
SOPSTVENIH ŽELJA,

NEOSTVARENIH SNOVA,

PRAZNIH HTENJA.

 

NEMOJ DA MI ZAMERIŠ ŠTO
SAM POSTAO MORE DA TE VIDIM.

DUBOKO POPUT KOSMOSA.

SVEŽE POPUT SVIH TALASA

KOJE PRAVIM DOK BRIŠEM
KAPKE

SA SVOG CRNOG OKA

I SEĆAM SE TEBE.

 

BOLE REČI

JER SU ISKRENE.

 

ODLAZIŠ, SVE SI DALJE..

ODLAZIŠ, ALI NEMOJ
NIKAD

DA ME ZABORAVIŠ.

 

POGLEDAJ U NAJVEĆU
PLANINU

SNEGOVI SU MOJE MISLE
STUDENE.

SRCE ZALEĐENO

U DUBINAMA HIMALAJA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

RITUAL KRVI 

 

UMESTO MASTILA
KORISTIO SAM BOČICU SVOJE KRVI.

                                    GLEDAO SAM KAKO PESMA SAMU SEBE PIŠE.

NA
ODRANOJ KOŽI RASNOG KONJA

                                                                 SVAKI STIH BIO JE STEPENIŠTE

                   
                                                    KOJE VODI ILI DO NEBA GDE ŽIVE HEROJI, ILI

                                                                                     DO
PAKLA GDE KOŠMARE SANJAJU MRTVI -

                                                                                                     ODAKLE ČOVEK
STRAHOVE SVOJE UDIŠE,

                                                                                                  ODAKLE
NASTAJU MISLI I SIMBOLI.

 

                                                                                    IZ NESREĆA I NEDAĆA SVOG ŽIVOTA

DOK
KORAČAH JEZIVIM ULICAMA STRAHA,

PRATEĆI
TRAG ZMAJEVIH KORAKA,

SAKUPLJAO
SAM DELOVE SEĆANJA

            IZ PROŠLIH ŽIVOTA.

 

                              VOĐEN
TOPLINOM MEFISTOFELESOVIH UZDAHA

                  I NEOSTVARENOM
ŽELJOM DA SAZNAM TAJNE PAKLA,

            NASTALA JE SPIRALA UŽASA.

                        RUKA
DESTRUKCIJE ME JE DOTAKLA.

 

PO
MENE DOĐOŠE KONJANICI SMRTI

OPHODIŠE
SE KAO PREMA ŽRTVI,

                                                ISPIJAJUĆI SEĆANJA IZ VRELE KRVI,

                                                            BRIŠUĆI ZNANJE VEČNOSTI.

 

                                                                        MESTO BOLJEG SVETA DOŠLA JE ANARHIJA -

                                                                                    ANARHIJA DUŠE, VLADAVINA BEZUMLJA

                                                                                    MEĐU STABLIMA SIMBOLA ZAPALILA SE ŠUMA.

                                                                                                                        U
NEDOĐIJU ZABORAVA

SIŠLI SMO S UMA.

OŠTRIM
IVICAMA RITUALNOG NOŽA

 MOJE
IZNURENO TELO SE PREDA.

                                                                        DOK RASPOLUĆENO, OSAKAĆENO U NEBO GLEDA

                                                            KAKO SE ZVEZDE TOPE U MASU NEOPISIVE VRELINE,

                                                KAKO PAKAO NASTAJE UMESTO VISINE.

                                    LAVINA SE SRUČI NA SVET

                        I SVE MRTVO I ŽIVO UTIHNE..

 

                                    GENI IZGUBIŠE OBLIK SPIRALE

                                                STVORIŠE KRUG ZAPEČAĆEN SOPSTVENIM KRAJEM.

                                                            SEĆANJE IZGUBI SMISAO

                                                                        A BUDUĆNOST SE ISPUNI OČAJOM.

                                                                                    ZAVLADA BLUDNOST, LUDOST I NEMORAL.

                                                                                                IZGUBI SE SVETI GRAL.

                                                                                                ISKRENI
SJAJ KRSTA

                                                                                                DOČEKA SVOJ KRAJ.

 

                                                                                    IZBLEDELO JE SEĆANJE NA SUNCE

                                                                        I NOVE DANE ISPUNI SENA.

                                                            U MRTVO SVANUĆE

                                                REČ TVORCA OSTA ZABORAVLJENA

                                                            KIŠA JE SPRALA KRV SA SPOMENIKA.

                                                                        IGRAJUĆE ZMIJE SU SE VRATILE U ZEMLJU.

                                                            SADA IGRAJU SA ĐAVOLOM U PODZEMLJU

SLAVEĆI
NAD ŽIVOTOM

 

POBEDU! 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

RITUAL
KRVI II

 

KRV KAPLJE SA NEVINE
ŠAKE

BLEDO LICE POD
MESEČINOM

SVETE REČI SVETOM
KNJIGOM

DIŽEM IZ MRTVIH CRNOM
BIBLIJOM

 

DIŽE SE DRAGA IZ CRNOG
SNA

DRHTI OD HLADNOĆE
USNAMA

SA KOJIH KAPLJE MOJE
IME

ŠAPATOM DOZIVA ME

 

UKRAO SAM DANE BOGU

IZMENIO SUDBINU

DA KAŽEM SADA MOGU

PRAVE LJUBAVI NE UMIRU

 

ONA ŽIVI U PESMI

ISPISANOJ KRVLJU

I IZ NJE MOŽE DA DIŠE

 

I DOK GOD ČITAOCE JOJ

DAJEŠ SNAGU

ONA UMRETI NEĆE IKAD
VIŠE!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

RITUAL RAĐANJA VREMENA

 

POD SENKOM POLU MESECA

CVETOVI ISPUŠTAJU MIRISE

LIVADE GRADE KREVETE

U DOLINAMA STRASTI

GDE LEŽIŠ U TRAVI

U KRUGU CRNIH

MLADIH DEVOJČICA

POGNUTIH, SITNIH GLAVICA.

TVOJA CRNA KOSA

PADA PREKO NEVINOG TELA

ČEKAJUĆI NA MENE

DA ZAPOČNEM

RITUAL RAĐANJA VREMENA-

 

SPAVAĆICA TI JE MESEČINA

A GAĆICA SI SE ODAVNO OSLOBODILA

TI I JA SMO DECA TREĆEG MILENIJUMA

POSLEDNJE APOKALIPSE –

 

MOJA ZATEGNUTA STRELA

GLEDA KA NEBU

SPREMNA

VATRENA

VRELA

DA TE POŠALJE U DUBINE

SEBE

OKO NAS LATICE

I PLAMIČCI PLAMENE VATRE

DEVOJČICE SU SE PRETVORILE U ZMIJE

GLASOM POGANE KLETVE SIKĆU:

 ,,UZMI JE! TVOJA JE!“

VEZANA SI SA ZEMLJU

LANCIMA MESA

UZDIŠEŠ, DRHTIŠ

DIVLJAČKI DRŽIŠ ZA DRHTAVU TRAVU

RUŽIČASTIM USNAMA

RASPALJUJEŠ VATRU

 

 

 

 

 

 

 

U TRANSU SI ZABORAVILA IME

ŽELIŠ DA ME OBLJUBIŠ JEZIKOM

KROZ ZUBE VIČEŠ

,,PRODRI U MENE!”

 

NUDIŠ MI SVOJE USNE, GRUDI, VENE

ŽELIŠ DA MI POPIJEŠ KRV

DA POSTANEM DEO TEBE –

PRILAZIM, BEZOBRAZNO GRICKAM BRADAVICE

UZDIŠEŠ, SKLANJAM TI KOSU

KOJA TI PREKRIVA LICE

I U TRANSU, NOVO OTVORENIM OČIMA

GLEDAMO KA BOGOVIMA –

KA ZVEZDAMA SESTRAMA

I U SUNCA BRAĆU

I U INCESTU PRAŠINE

MI SPOZNAJEMO REČI ISTINE

UNUTRAŠNJIM GLASOM GREHA

POTISKUJEMO

DA SI NASTALA OD MOG REBRA

DA SI MI SESTRA, ALI IPAK

ŠIRIŠ NOGE, A ZMIJE BLUDNIČKI KAŽU:

,,UZMI JE!”

 

TOPLOTA TVOJIH ODAJA

ME DOZIVA ISPOD HALJINE

PEĆINA STRASTI

KREĆEM KA UNUTRAŠNJOSTI

DA ZAPOČNEM

RITUAL RAĐANJA VREMENA

I ZAVIRIM ISPOD TEPIHA STVARNOSTI –

 

DA JE ISPOD JE GOMILA

PRLJAVE ŠTROKE

VI STE MI, ZA TO, PRIMER

I SVEDOCI !

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TRAGEDIJA FALUSA

 

I

 

NIŠTA LEPŠE,

POSPEŠ VEČNOST

PREKO NJENIH USANA

A, ONA ZADOVOLJNA, RUMENA

PRVO IH MALO OBLIZUJE

PA POČNE DA GUTA.

VEČNOST,

MESEČEV SJAJ

I TAJNA ŽIVOTA

PREKO NJENIH TOPLIH

USANA

KOJIM LJUBI FALUSA

(VRHOVNOG BOGA

KOPULACIJA)

SVETU ZMIJU PLUSA

KOJA PRENOSI SEME

U UTROBU MINUSA-

SPOJA KOJI OTVARA

PUT VREMENU

I OMOGUĆAVA MU

DA SE OSTVARI-

 

OSMEH ODJEKUJE U POLU TAMI

SOBE PRIGUŠENOG SVETLA:

,,DOK JE NAS, BIĆE I SVETA! –

LJUBIM TE,

ZMIJO MOJA ŽENSKA!”

REČE FALUS I ZASPI.

 

 

 

 

II

 

,,DRAGI, NOĆAS SAM OPET

OKUŠALA SEME SA IZVORA

TVOJE MUŠKOSTI –

SVE MI LIČILO NA SAN

KOJI SE BRZO ZAVRŠI”

REČE ZMIJA, MALO ZASTAVŠI,

,,ALI ONO, ŠTO ĆE DA NAS PODSETI

NA OVAJ TRENUTAK SVEČANI

RASTE U MOJOJ UTROBI,

I ČEKA SVETI DAN

NAKON DEVET MESECI,

KAD ĆU GA KONAČNO

NA SVETLOST IZNETI!”

 

III

 

,,ČEKAJ ZMIJO! ŠTA TO  SIKĆEŠ??”

REČE FALUS ZLOBNO,

BUDEĆI SE IZ SNA.

,,KAKVU MUKU MI NA VRAT

NAKAČINJEŠ? LUDA ŽENSKA GLAVO!

NISAM JA ROĐEN JUČE,

SA MNOGIM ZMIJAMA SAM SPAVO’

JA POSTOJIM OD KAD JE I SVETA I VEKA.

NE VOLIM DA NOSIM KRAVATU

A NI PAPUČE MI SE NE SLAŽU

UZ ZMIJSKU KRLJUŠT ZLATNU!”

 

,,VRHOVNI BOŽE FALUSE,

I VI STE MI NEKI BOG!

ŠTO DOĐE U SRED NOĆI

POSAO ZAVRŠI

PA ODE U BESTRAG,

PRAVO DO MOG!”

 

DA SI NEKI MUŠKARAC

UZEO BI ME ZA ŽENU,

A NE SAD DA PLAČEM

I DA MISLIM ŠTA ĆE DECA

DA MI JEDU!”

 

IV

 

,,KAKO DA ZNAM DA JE DETE MOJE?”

TRŽE SE FALUS KAO DA GA POGODI GROM.

,,OD SIKTANJA SE DANAS SATIRU ZMIJE,

VRLO LAKO MOGU DA ISPADNEM SOM”

 

PUČE ŠAMAR PO SRED ČVRSTOG ČELA

NA MESTO ŠAKE OSTADE MODRICA VRELA

,,SIKTER MORI, FALUSE GREŠNI!

ZAR VRHOVNI BOG DA POGREŠI?

TAJ NE BI NI KLJUČAONICU OSTAVIO

JALOVOM!” ZGRČI SE ZMIJA ISPOD

KOŠULJICE BELE:

,,NEGO AJD MI SAD LEPO RECI

HOĆEŠ LI BITI OTAC MOJOJ DECI??”

 

,,ĆUT ZMIJO, POMERI SE S MESTA!

GROM TE UBIO

DA BOG DA

PALA S KREVETA

ŠTA ĆE MI U ŽIVOTU

TA KLEVETA

BEŽ OD MENE

ŽENO PROKLETA!”

 

V

 

USTADE ZMIJA

I KRENE DA PLAČE.

SVE SE ZEMLJE POTOPIŠE

GLASOVI ZAMREŠE,

NA KRAJU I ONA

PRESTADE DA DIŠE.

 

A FALUS PONOSNI

OSTADE BEZ KRALJICE

SAMO ŽABE KRASTAČE

NASTANJIVALE SU BARICE

 

OD MUKE SILNE

ŽILE MU SE SMEŽUREŠE

POGRBI SE I POŠTAPI

CEO SVET UMRE

U ZIMI VEČNO ZASPI

 

 

VI

 

ALI DOĐE ĐAVO

I TAJNU MU ODA

DA MOŽE POVRATITI SLAVU

SAMO AKO DUŠU  PRODA

 

ZGRČENI FALUS

MOLIO JE ZA MILOST

KAO I FAUST, PODLEGAO JE GREHU

 

SILNI RATNIK

IZ STAROSTI SE DIŽE

KRENE PONOVO DA STVARA

SVE ŠTO HODA, LETI I GMIŽE

 

BEZ PREMCA VLADAO JE ZEMLJOM

A ONDA GA SUROVA KAZNA

KONAČNO STIŽE

 

VII

 

U  SVOJOJ MOĆI

PRETERAO JE GNUSNO

ŽELEO JE BITI OTAC SVEMU

SILOVAO JE, UBIJAO

 

U TAMI SMEJAO SE ĐAVO

JER KAD MU JE DUŠU UZEO

ZNAO JE KAKVO JE

ZLO NA SVETU

PROKLIJALO!

 

U NARODU FALUS OSTA

ZNAN KAO DUH ZLA

NIJE ŽELEO DECU

A SVI SMO NJEGOVA DECA

ODBAČENA.

 

MAJKA NAM JE DAVNO

ZABORAVLJENA

ZBOG NJEGOVOG PROKLETSTVA,

 

TE JE PODJEDNAKO NAŠA

KOLIKA I FALUSOVA TRAGIČNA NESREĆA!

 

 

GRAD
BEZ JEDNOG IMENA

MOJ GRAD NEMA IME
MOJ GRAD NEMA ULICA
MOJ GRAD NEMA SPOMENIKA
NITI, NA NJIMA, PAR SIVIH GOLUBICA

MOJ GRAD NEMA SVETLA
MOJ GRAD TAMNI DŽEP U SVEMIRU JE
MOJ GRAD NEMA ZVUKOVA
GRAD NAPUŠTEN JE

SIVA MAGLA NAD BLATNJAVOM ZEMLJOM
POLJE SASUŠENOG LIŠĆA ZDROBLJENO TRULI
OVO JE GRAD MRTVIH
ZA NJEGA SVI SU ČULI

NAD NJIM TAMNI OBLACI
NA ZEMLJI UTIHLI KORACI
MOJ GRAD JE GRAD PROPASTI
ON ĆUTI U SVOJOJ SRAMOTI

NAPUŠTENE KUĆE
SABLASNE SIVE ZGRADE
IZ VREMENA KOMUNIZMA

SOKACI PUNI GLADNIH PSA
SA SVETLEĆIM OČIMA
U KISELOJ, CRVENOJ NOĆI SUZA

MOJ GRAD NEMA ŽIVOTA
MOJ GRAD NEMA KISEONIKA
U NJEGOVIM POLJIMA SAMO HRPA LEŠEVA
I TELA OTROVANIH VOJNIKA

MOJ GRAD PUN JE SEĆANJA
MOJ GRAD NEMA JEDNO, VEĆ HILJADU IMENA:
PROPAST, GLAD, STRAH, NAGASAKI 長崎市
I HIROŠIMA 広島市

PEČURKA
SE DIŽE SA SOTONSKOG ČERNOBILA!

 

 

KRUG I SPIRALA

 

ČOVEK ČOVEKA STVARA,
I NANOVO GA STVARA.
I SVAKI PUT KAD GA LAŽE STVARA,
I PONOVO GA STVARA I PONOVO GA LAŽE.

ČOVEK ČOVEKA GAZI,
I NANOVO GA GAZI.
I SVAKI PUT KAD GAZI UBIJA.
NASTAVLJA DA GAZI I NANOVO GA UBIJA.

ČOVEK ČOVEKA DA OSETI NE ZNA,
I NE MOŽE DA ZNA,
JER NE ŽELI DA ZNA.

ČOVEK ČOVEKA POROBLJAVA,
JER MU OVAJ TO DOZVOLJAVA,
JER ŽELI DA GA POROBLJAVA,
I PONOVO GA POROBLJAVA I PONOVO TO ŽELI.

ČOVEK ČOVEKA VRTI U KRUG,
JER ŽIVOT JE KRUG
I LAŽ JE KRUG!

ČOVEK ČOVEKA OBMANJUJE,
KAO ŠTO TE OVA PESMA U KRUG ZAVIJE.

ČOVEK ČOVEKA SILUJE,
JER NE ZNA DA MILUJE.

ČOVEK ČOVEKA STVARA,
I PONOVO GA STVARA
SVAKI PUT DRUGAČIJE STVARA.

ČOVEK ČOVEKA GUŠI,
OD LAŽNE SLOBODE GUŠI

I JEDNOM MORA DA SE PITA:

KAD ĆE SE PREKINUTI KRUG
I STVORITI SPIRALA
??????????

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PET TAČAKA DUHA

 

 

OČI
MI STOJE ISPOD ČELA.

IZ
NJIH IZVIRE DUŠA.

U
DUŠI GORI VATRA-

USMERAVA
JE VODA

U
PROSTORU ZVANOM VAZDUH.

 

NA
PUSTOJ ZEMLJI NE ŽIVI DUH,

VEĆ
VREMENOM U SPIRALI LJUBAVI

OTAC
SVEMIRA STVARA SVET

A
NE NJEGOV ROĐENI BRAT

BEZDUŠNI
OČUH, TANATOS SMRT!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

13
METAKA

 

 

RETKI SU TRENUCI TIŠINE,
OVIH NEKOLIKO SATI.
VODE ME PRED STRELJAČKI VOD.
OPET ĆE TUĐE GREŠKE NEKO DRUGI DA PLATI.

U DALJINI ČUJEM CINIČNI SMEH.
NANOVO SE RAĐA PRA-ISKONSKI GREH.
ZBOG LJUBAVI ČOVEK GUBI GLAVU,
A JA PRESTAJEM DA DIŠEM I PREPUŠTAM SE ZABORAVU.

DOŠLA JE DA ME VIDI, TA KRALJEVA KĆI,
DOK SAM LEŽAO NA PODU U SVOJOJ VLAŽNOJ ĆELIJI.

ISKRALA SE, POTPLATILA JE STRAŽARE.
TAKO SE UŽELELA MOJIH DODIRA,
ŠTA ĆE KADA VOLI MUSKETARE.
DOK JE KROZ PROZOR SIJAO MESEC,
A U ĆELIJI DRHTAO MADRAC,
ONA JE DOBILA ŠTA JE HTELA,
A JA JEDAN OBIČAN JADAC.
TAČNIJE 13 METAKA,
PRAVO U SRCE.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

DEVOJKA IZ MENZE

 

HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ.
NE ZATO ŠTO SI SE SPUSTILA NASRED MENZE
I DOHVATILA ČAŠU KOJA JE PALA,
VEĆ ZATO ŠTO POSTOJIŠ.
DUVAĆE JOŠ MNOGI VETROVI I URAGANI
KAO ŠTO JE ONAJ SA ŠALTERA MENZE,
ALI NIJEDAN NEĆE ZNATI
KAKO JE POGLEDOM MILOVATI
TVOJE LILA ČARAPE
KOJE SU SE TAKO OPOJNO LEPILE ZA TVOJE NOŽICE
KADA SI SE LAGANO SPUŠTALA NA POD
I POSEZALA ZA JEDNU OBIČNU, GLUPAVU, PLASTIČNU ČAŠU.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NIKOLA

 

PLJUNI U OČI STRAHA

ZAGOLICAJ TOČKIĆE SUDBINE

NE DOZVOLI DA RUKA ČUČI I VENE

U ĆOŠKU ZABORAVA

NA POVRŠINI SE NALAZI TAJNA

OBMOTANA LIŠĆEM STAROG VREMENA

ZARONI U JESEN, ISPLIVAĆEŠ U PROLEĆE

I JESTI DUGOVEČNO GROŽĐE I VOĆE

UMOČENO U HEKTOLITRE VINA

NASTREŠENO ŠTITOM BALDAHINA

ZAĐI U VEČNOST

TAMO TE ČEKA MLADOST I AMBROZIJA

I ONA, OBNAŽENA TAJNA

SA LIŠĆEM U KOSI

NA SEBI NIŠTA NE NOSI

PA ZARIJEŠ JEZIK U DUBOKE MIRISE NEKTARA

U KRIVINE ZANOSNE I ČISTE

PRSTIMA KROZ SJAJ ZLATNE KOSE

 

SAMO ŠTETA ŠTO OPET ČUJEM ONAJ GLAS

ŠTO KAŽE:

NIKOLA, NE ZANOSI SE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TRZAJI

 

KAKO IZDRŽATI,

A NE ODLEPITI

KAD SE KREVET TOPI,

A TELO DRHTI.

 

KAKO IZDRŽATI

OD RAZVRATA I BLUDI

KOJI BLAGI ŠAPTAJ

NA UVETU BUDI.

 

DOK ME ČEKAŠ

DOK SE TOPIŠ

NA CVETU MLADOSTI.

 

ŽELJNA DODIRA

I POLJUPCA NEMIRA

I UGRIZA RADOSTI,

 

KAKO IZDRŽATI?

 

JA, BLUDNIK,

A TI 
USTREPTALA

ŠTO ŠAPTAJE ŽELJA SVOJE KRVI

U UM SI MI PRESELILA.

 

JA NA PREDAVANJU KOJE BESKONAČNO TRAJE

TI ZAKLJUČANA U MOJOJ STUDENTSKOJ SOBI

STEŽEŠ POSTELJU I BROJIŠ TRZAJE.

 

DRUGOG
ČOVEKA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAKO JE HARI POSTAO DRVO

NE, NE ZNAM ŠTA SAM BIO RANIJE,
JEDNOSTAVNO NE ZNAM.
ZOVITE TO KAKO HOĆETE.
MOŽDA LIST, MOŽDA BAKLJA..
MOŽDA, ALI NE BILO KAKVA.
PITATE ME KAKO SAM POSTAO DRVO?
VAŠ CINIČNI SMEH ME JE PRETVORIO U DRVO.
DA, VAŠ. VI KOJI PIJETE ALKOHOL,
A NE ZNATE DA ALKOHOL PIJE VAS!
PITATE ME KAKO SAM POSTAO DRVO?
NE ZNAM. TO NIJE NI VAŽNO.
BITNO JE DA SAM TO DRVO PRESEKAO U STOMAKU!
TU, TU SAM GA PRESEKAO, U STOMAKU, U KORENU,
SIŠAO U ŠUMU I PLESAO SA VUKOVIMA.
POLETEO, ODLETEO, DOTAKAO, POLJUBIO VISINU !

VIDEĆETE  KAKO PLEŠEM NA NEBU
I SMEJEM
SE                       
LUDAČKI !

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NASMIJANI ĐAVO

 

KOLIKO DUBOKO DOSTIŽE

TAMNA NIT KOJOM CRTAŠ SNOVE?

PRIDRŽAVAŠ ZLATNU MASKU

ZA GOLO LICE

U ČIJEM ODRAZU VIDIM

LICE SVOJE

I OČI SVOJE

I OSMEH SVOJ

KAKO NESTAJE

U DUBINU HLADNE VODE

SREBRNOG JEZERA –

 

KOLIKO ČESTO ZAMIŠLJAŠ MOJE TELO NA VEŠALIMA

DOK MI SVAKI ORGAN VISI

NA ZASEBNOJ OMČI

A CRNE, ODVRATNE MUHE

PRAVE LEGLA

U ŠUPLJEM SRCU –

U RUCI DRŽIŠ SABLJU

KOJOM SEJEŠ SMRT

I NE PRIMETIM DA ME NEMA

DOK NESTAJEM

ZUREĆI

U HLADNOĆU OD KOJE

SAM TOLIKO DUGO BEŽAO.

SADA NEMAM ČAK

NI NJU,

MRTVU,

HLADNU,

GOLU

DA MI PRUŽA UTEHU

,U NOĆIMA BEZ SNOVA,

ISTINU KOJA OTKLJUČAVA SAN,

VREME, RUKE KOJIMA

MOGU DA GRLIM BEZDAN I LJUBIM SMRT.

 

OVDE ČAK NEMAM NI SVOJE OŽILJKE, PODSETNIKE

NA DANE KADA SAM SE SMEJAO

I IGRAO ZAROBLJEN VATROM GREHA

KOJI ME JE IZ PEPELA NA SVAKIH HILJADU GODINA

UZDIZAO DO NEBA

OVDE NEMA NIČEGA

PA NI NIČEGA NEMA

ZAKLJUČAN IZMEĐU SVETOVA

PLAĆAM ZA GREH,

JER SAM JEDNOM BIO NASMIJANI ĐAVO

A DRUGI PUT ŽELEO DA BUDEM ČOVEK.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ČIR

 

HLADNO JE

OSEĆAM TRZAJE DUŠE

POKRIVAM SE ĆEBETOM

SLIVAJU SE SUZE

KOJE SAM POKLONIO NJOJ

KAO I VREME

ZA KOJE SE NE KAJEM

JER KADA DAJEM

JA DAJEM SVE

GODINE

POGLEDE

ZNOJAVE DLANOVE

UDISAJE I IZDISAJE, ŠARE, DUGU

I POSLEDNJE PARČE MESA

KOJE BI SE MOGLO NAZVATI MOJIM IMENOM

 

AKO NE MOŽEŠ TI –

ZAŠTO BIH ONDA JA MORAO POSTOJATI?

KAO MRLJA KOJA ĆE NESTATI

SA POVRŠINE CRNOG OGLEDALA

ILI OGREBOTINE MASNE KRPE

 

GREBEM STAKLO KUPOLE

U NADI DA ĆU DOBITI MIR

TRANQUILITY NE DOLAZI

SAMO IZNOVA STARI ČIR!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAKO JE LEPO

 

KAKO JE
LEPO SEDETI NA IVICI OBLAKA
DOK NOGE SLOBODNE VISE IZNAD ZEMLJE.
DALEKO IZVAN SVIH LJUDSKIH GREŠAKA,
PATNJE I SRDITE LJUDSKE ZLOBE.

KAKO JE LEPO DRŽATI TE ZA RUKU
DOK NAM KREVET GRADE VISINE.
NEVINE DUŠE PRISTIŽU U NEBESKU LUKU;
POD NAMA VRIJU MRAČNE DUBINE.

KAKO JE LEPO UHVATITI TVOJ POGLED
ZELEN I MIRAN.
GLEDATI TVOJE OČI U NEDOGLED
DOK DOLE SVET JE NAIVAN I KIVAN.

KAKO JE LEPO ČUTI TVOJ GLAS
KOJI TAKO MELODIČNO ISPUNJAVA NEBO.
ŽIVETI VEČNO SAMO ZA NAS.
JA TVOJE SUNCE, A TI MOJE ČEDO.

KAKO JE LEPO TUMARATI LOVIŠTIMA VEČNIM
SA LUKOM I STRELOM I TOBOM VRELOM.
KAD SVE ME TO ČINI SREĆNIM, I
SVE SE STAPA SA TVOJOM ŽELJOM.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAROLINA

 

DUBOKO PLAVO MORE

PROSTIRE SE DO NEBA

NA NJEMU CRVENA HALJINA

POTOPLJENA

 

SLANI VAZDUH OBALOM STRUJI

DOK TANKA TKANINA

PLOVI KA PUČINI

 

ŽARKO SUNCE

SVETLOŠĆU ŽAL OBASIPA

OTIŠLI SU BRODOVI MOJI

 

A ZA NJIMA I HALJINA CRVENA

OSTALI SU PUSTI MOLOVI

 

KAROLINA SPAVA

POKRAJ KAMENA

U TMINI

 

KAROLINA SANJA

MEĐU KORALIMA

U DUBINI

 

PROSTRANU PEŠČANU OBALU

OBASIPAJU TALASI

U MOKROM, SLANOM PESKU

JEDVA DA SU VIDLJIVI KORACI

 

MALA STOPALA

KORAČAJU KA VODI

STAZA SMRTI KOJA KAROLINU

OD MENE ODVODI

 

USRED NOĆI CRNE

U ZLOSLUTNOM ČASU

PROBUDIŠE SE OLUJE

I UZBURKAŠE MASU

 

 

 

 

 

 

 

 

DUHOVI BURE

UZEŠE JE OD MENE,

PRELEPU KAROLINU

IZGUBIH U TALASU

 

POD NALETIMA VODE

LJULJAO SE ČAMAC

NIJE NIKAKO MOGAO

DA ODRŽI PRAVAC

 

NISAM NI STIGAO

DA SE OPROSTIM SA NJOM

KAD IZ CRNOG NEBA

RASPALIO JE GROM

 

PRAVO U NEDRA NJENA

 

PALA JE U MORE KAO SLOMLJENA

 

S CRNIM GRUDIMA

 

I SKLOPLJENIM RUKAMA

 

MOJA KAROLINA,

POSTADE MORSKA SLUŠKINJA

 

PROKLEO SAM MORA

POHLEPNA

ZAR IZMUČENA DUŠA

NE MOŽE BITI SREĆNA?

 

NIJE OVO SUDBINA

NITI VOLJA BOGOVA

OVO JE ZLO MOĆNIKA

KOJI DRŽU PRAVDU U SVOJIM RUKAMA!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

je*i GA, DESI SE

 

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA.

STRAH VLADA SVETOM.

LJUDI GLADUJU

DOK POMAHNITALI ZEMLJOTRESI

DOMOVE RUŠE.

A U NOVINAMA KRUPNIM SLOVIMA

NA NASLOVNOJ STRANI PIŠE:

KATARINI VUČETIĆ ISPALE SISE

 

je*i GA, DESI SE.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KO ZNA ZAŠTO JE TO DOBRO

 

DRUŠTVO ME JE OSTAVILO

JER SAM BIO I SUVIŠE DOBAR PREMA NJIMA.

 

NAPUSTIO SAM DEVOJKU

JER SAM BIO SIGURAN DA ME JE PREVARILA.

 

KRVNIČKI SAM SE POSVAĐAO S RODITELJIMA

JER NISU MOGLI ISPRATITI MOJE ZAHTEVE

 

NAPUSTIO SAM FAKULTET

NISAM VIDEO BUDUĆNOST U NJEMU.

 

I ONDA MI NEKO KAŽE:

,,KO ZNA ZA ŠTA JE TO DOBRO.”

 

E, PA, NIJE DOBRO NI ZA ku*ac!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SLOVO
D

 

OD KUD KOSA

OD KUD RITAM

 

OD KUD SLOVO D

KOJE UDARA KAO HILJADU
MALJEVA

ODZVANJA KAO HILJADE
MAČEVA

 

DHARMA JE ODLUTALA
APĆIHA

ALI D JE JOŠ UVEK D

I TO NIJEDNO K – NEĆE DA PROMENI

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

COCA
– COLA

 

TRAŽILA JE VIŠE NEGO ŠTO MOGU DA DAM.

VIŠE OD PET I PO' LITRE KRVI KOJE IMAM.

 

DOŠLA JE DA ME UZME.

ŠAPUTALA MI JE,

DOZIVALA MOJE IME,

DOPIRALA DO JETRE,

GREBLA LEĐA,

SMEJALA MI SE U LICE.

 

VIDEO SAM JOJ OŠTRE ZUBE

KOJE KASAPE MUŠKOST.

 

ŽELELA JE DA ME ISPIJE,

UPIJE U SEBE.

 

DA ME LOMI NA SITNE KOMADE

I BACA PO SOBI.

 

DA ME, DOK UMIREM, DROBI.

 

OPASNA JE COCA-COLA,

POGOTOVU KAD TE BOLE ZUBI.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

NIJE
SMEŠNO.

MISLIO SAM DA JE ŽIVOT SLOBODA,
ALI IZGLEDA DA NIJE TAKO.
ČIM SAM SE RODIO NA LEĐA SU MI NAKAČILI
ZLATNI, TEŠKI, SJAJNI KRST I REKLI
DA JE TO POKLON OD BOGA.

 

MISLIO
SAM DA JE ŽIVOT PRAVDA

KAD
U RAZREDU UČITELJICA

BRANI
SINA OCA STRANKE OD

KOJE
JE BILA SASTAVLJENA VLADA.

 

MISLIO
SAM DA JE ŽIVOT JEDNAKOST

KAD
U SVETU ZAVLADA SUJETA I PAKOST

 

I
SVE ŠTO SAM MISLIO

BILO
JE POGREŠNO

I
OVO UOPŠTE

NIJE
SMEŠNO.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

DVE KRATKE PRIČE

 

-JUČE
JE JEDNA OVČICA NAPISALA SVOJU PRVU PESMU.

REKLA
JE BEE DVA PUTA TIME UŠAVŠI U ANTOLOGIJU SVERASTUĆE OVČIJE POEZIJE

 

-DANAS
JE KRAVICA IZMUKALA SVOJ PRVI ROMAN

A
BUDUĆI DA NIJE OSOBA OD POLITIKE

NEĆE
VIDETI NI OBRIS NOBELOVE NAGRADE.

 

 

-NE
DOZVOLITE DA VAS DRUGI FARBAJU, PISALO JE NA JEDNOJ FARBARSKOJ RADNJI.

MI
ĆEMO TO URADITI MNOGO BOLJE!

 

-NE
DOZVOLITE DA VAS DRUGI LAŽU

MI
SMO BAR ZA TO PEKLI ZANAT I UČILI ŠKOLE!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PESMA O VINU

 

LEPO
TI JE KAD GA PIJEŠ,

MALO
MANJE KAD GA PLAĆAŠ

A
NAJMANJE

KAD
GA POVRAĆAŠ!

 

 

 

 

NISMO SAMI

 

NE
BRINITE NISMO SAMI,

LEŠINARI
VREBAJU IZA SVAKOG ČOŠKA

I
NA SVAKOG GRANI.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

UZMI ME

 

POSTELJINA BESKRAJNO
HLADNA I SVEŽA.

OHLADILI SU JE VIHORI
ZIME.

NEKAD SU MI OČI
PREKRIVALI ZASTORI,

A SADA VERUJEM U TEBE.
UZMI ME!

 

POSTELJINA BESKRAJNO
HLADNA I SVEŽA.

NAD NJOM ZIDOVI I SVEĆE
KRV PLAČU.

BRUJE GROMOVI NAD
NEBESIMA TVOG CARSTVA,

TI MI DAJEŠ ŽIVOT, TI
MI DAJEŠ SNAGU!

 

UZMI ME JER NIŠTA NE
VREDIM.

CRNJI SAM OD SAMOG
MRAKA, A NA SVETLOSTI BLEDIM.

IMAM I TRNJE U OČIMA.
UZMI ME!

OBIČAN SAM SMRAD I
ŠLJAM U TUĐIM ŽIVOTIMA.

 

NAD BLATOM, GOVNA SU SE
POSRALA.

HRANE SEBE I SVOJA TELA
MRSKIM LAŽIMA.

UZMI ME JER I JA SAM
MEĐU NJIMA.

TO SADA VIDIM, U OVIM
GORKIM NOĆIMA.

 

UZMI ME KADA TE RANIJE
NISAM NAŠAO.

BIO SAM SREĆAN, A U
STVARI SAM LUTAO.

JOŠ UVEK PONEKAD
VERUJEM U LAŽ

KAD U PUSTINJI ŽIVOTA
NIŠTA DRUGO NE PREOSTAJE

DO ILUZIJA I MIRAŽ .. A
I NI TEBE NEMA..

 

MOLIM TE, DOĐI.

NA POSTELJI ĆEMO HRANITI SNOVE.

LJUBIT ĆEMO JEDNOM DRUGOM OČI.

PUCAT’ ĆE NITI ZLOBE,

I MREŽE PAUKOVE

 

MOLIM TE, DOĐI,

BOL ĆE PROĆI.

KAD OVE NOĆI ŽELIM TE,

MOLIM TE, DOĐI I

 

UZMI ME!

 

UZMI ME! POSTELJA NAS
ČEKA

DA SKINEM TI GAĆICE OD
SVILE;

DA OKUPAM SE U BOŽANSTVENOM
HLADU REKA

I PONOVO RODIM PORED
DEVOJKE VILE.

 

UZMI ME I ODVEDI
DALEKO,

PREKO MORA, BRDA I
PLANINA ŠTO VIDEO NIJE NIKO.

TAMO ĆEMO ŽIVETI U
SVETU BLAŽENOG LUDILA,

TAMO GDE SI SE I TI DO
SADA SKRIVALA.

 

UZMI ME I NE HAJ DA
POLETIŠ!

JA SE NE PLAŠIM VISINA.

PRIJAĆE MI NEBO NA
TVOJIM LEĐIMA

I NEBESKA TIŠINA.

 

UZMI ME JER ZNAM ZA
JEDNU TAJNU.

ZNAM KAKO SVE
PROKLETSTVO NADVIJE.

PROKLETI DA SU BOGOVI

KAD JE HAD USTREPTALI
USPEO TEBE

MEĐU POLJIMA CVEĆA
NEMILOSRDNO DA SILUJE.

 

ZNAM, JER SVAKO IMA
SVOJU TAJNU, VILO.

UVEK JE JEDNO SVETLO, A
DRUGO TAMNO NEBESKO KRILO.

PA TAKO I ČOVEK NE UME
DA LETI.

KADA GA JEDNA STRANA
UMA NA NEBO GURA,

A DRUGA TERETI.

 

ZATO UZMI ME SAD, VILO,

KAD ĆU IONAKO UMRETI.

PA AKO SE NEKO DOSETI
NEKA MI KAŽE,

KAKO ISTINSKI
ČOVEK MOŽE DA POLETI!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

MREŽE LAŽI

ZABORAVIĆEMO SUZE, ZABORAVIĆEMO SEĆANJA.
NA ŽIVOTNOJ SCENI TO IONAKO NIJE NA CENI.
SPOZNAĆEMO LAŽI, SPOZNATI SILOVANJA.
PREPUSTAŠ SE SENKI, NIKADA MENI.

I NIKAKO NE TRAŽIŠ MENE.
TRUDIŠ SE DA POTISNEŠ PRAVE ŽELJE.
KAD U SVETU VLADAJU UVRNUTE ISTINE.
UVEK SI VIŠE VOLELA LAŽI I OPSENE.
NIKAD ŽIVOT I NIKAD MENE.

A ZNAO SAM DA PLETEM MREŽE.
DA UHVATIM TE KAO PAUK SVOJU ŽRTVU,
PROŽDREM ŽIVOTNU SRŽ IZ TEBE,
I PLJUNEM KAO OSTALE LJUŠTURE
U NIZU ISPIJENE.

UVEK SI SE VRAĆALA PO JOŠ.

ALI JA NE ŽELIM LAŽ!
ŽELIM DA SPOZNAŠ
KAKO NA PRAVI NAČIN SEBE DA DAŠ.
ŽELIM DA POKIDAM MREŽE
ŠTO SU ZAMKAMA I LAŽIMA ISPLETENE.
ŽELIM DA OSETIŠ VATRU KOJA LIŽE.
A NE KONOPAC KOJI VEZUJE I STEŽE.
ŽELIM DA MI BUDEŠ BLIŽE.

MENI.

ZBOG ISTINE I RAVNOTEŽE

POKIDAJMO
MREŽE!

 

 

 

 

 

 

 

 

ŠKORPIJSKA
OPSESIJA

(u čast moje
prijateljice)

 

OBGRLILA ME KANDŽAMA,

ZAROBILA USNAMA,

VATRU MI NA GRUDI
STAVILA,

 

SADA HOĆE DA JE VOLIM I

ZA MILOST MOLIM,

KAD UŽARENOM KOSOM PO
KOŽI STRUJI

 

PEVA POPUT LABUDA

IGRA POPUT LAVICE

ALI NIJE NIJEDNO OD DVA

 

RASPALJUJE POGLEDOM

ZAUSTAVLJA SRCE DODIROM

ONA JE ŠKORPIJA

I JA SAM NJEN!

 

A UBOD ŠKORPIJE

PROTIVOTROV IMA

SAMO KAD DRUGA
ŠKORPIIJA

STRAST PRIMA

 

TAJ MELEM

TAJ OTROV

TAJ ŽAR

 

TU BOLEST

TU RADOST

TAJ DAR

 

ZA NEKOG JE ŽIVOT

ZA NEKOG SAMO IGRA

KADA SE OD DRUGE LJUDE

ŠKORPIJA OTIMA

 

PAK ZA ŠKORPIJU SVAKI
PRESUDAN DAH

JE KAD NEKOM DUBOKO
UTERA

STRAH!

 

 

 

 

SMRT

 

 

SMRT JE UVEK DOBRO RASPOLOŽENA. I UVEK ĆE ZNATI DA IZGOVORI TVOJE IME.

SAMO JE PITANJE
VREMENA I ČASTI. PITANJE TVOJE MUDROSTI I TVOJE ŽESTINE.

JAKO DUVAJU VETROVI
PROŠLOSTI. TA SNAGA NIKAKO DA SE ODMORI.

MORAŠ BITI SENKA
NJOJ DA ODOLIŠ. BEZBEDAN SI U SOBI KAD PROZORI SU ZATVORENI.

KOVČEG SE SKLAPA.

 EKSER PO EKSER SPAJAJU SE DAŠČICE.

FARBARI DRVO BOJE U
LAKOVANO CRNO.

DALEKO POSLE PONOĆI
BAJU VRAČEVI, VRIŠTE VEŠTICE.

ČORBASTI NAPICI
MIRISNIM ZNOJEM LEBDE KROZ ŠUMARICE.

PLEŠE ŠIPRAŽJE
ČEKAJUĆI ZORU.

ČEKAJU TEBE DA TI
ŠAPNU GDE PRIPADAŠ, GDE IDEŠ,

 ZLOTVORE!

 

VRTI SE BURE
METAKA, U METALIK SIVOM REVOLVERU.

MOJA RUKA ČUČI NAD
KOŽNIM DŽEPOM.

NEČIJI ŽIVOT SE
KLEŠE NA BELOM MERMERU.

TVOM SPOMENIKU!

TRPAM TI IME, TRPAM
VLAŽNOM ZEMLJOM.

 

IZAĐI NA SUNCE, DA
TE METKOM U ČELO SPRŽIM.

ZNAM DA SI VAMPIR,
ZAVISAN OD HEROINA.

DOĐI MALO, DA TE SA
OLOVOM ZDRUŽIM,

PA TI SE U SMRTI
MOŽDA POSLE I PRIDRUŽIM.

 

KAD NESTANU SENKE,
MUŠICE ODZUJE U SMRT.

KAD CRKVENA ZVONA
POLUPAJU PRIZORE VITRAŽA.

KAD U STAKLU NADJEM
TI PARČIĆE KRVI I MESA.

TAD ĆU ZNATI DA
ZNAM DA PEVAM

KAO GAVRAN OD
SUMRAKA DO ZORE:

JEZIVE, HLADNE,
SIVE,

DOK NE ZAMRZNU
BARE;

DOK SE NE ISPUŠE
SVE DRINE.

ZLOTVORE, SPREMI
SE, ČEKAM TE.

U MAGLI ČISTE
RAKIJE.

ZLOTVORE, PLESAĆEŠ
PO STAKLU.

BOS, IZGAŽEN,
IZBUŠEN.

ZLOTVORE, ČEKAM
TE..

KAO SMRT.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ŽIVELA TELEVIZIJA!

 

ZATVORI PROZORE,

ZAMRAČI SOBU.

UBIJ SVETLOST,

ZAROBI SLOBODU.

LJUBI TELEVIZOR

KLANJAJ SE KAO BOGU

KAD NE ŽELIŠ PRIRODNU,

ZAGRLI LAŽNU SLOBODU.

 

PRIMI SIGNAL SA TORNJA
LAŽI,

PRIDRUŽI SE MASI

SUTRA IONAKO SMRT ČEKA

PROTRAĆI ŽIVOT

AKO TI JE TELEVIZOR
DRAŽI

DO ISTEKA ROKA

TRAJANJA

 

ŽIVELA TELEVIZIJA,

ŽIVELA EPOHA LAGANJA

ŽIVELA MODERNA ROBIJA!

A SVE VAS POJEBALA
POEZIJA,

KAD VAM JE OD SVEGA
VAŽNIJA

FARMA NAŠMINKANIH
ŽIVOTINJA

NA RUŽIČASTOM PLATNU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ANĐEOSKI
SPEV

 

NEMO KAMENJE, ZAŠTO ĆUTIŠ ?

KAKVA SILA, TUGA ILI GLAD
TE PRIMORA DA ĆUTIŠ ?

 

ZAŠTO TAKO HLADNO ČUČIŠ,

U MILENIJUMSKOM BEZDANU

TIHE NEPROMENLJIVOSTI,

KAD SVET JE VATRA, KOJA GORI VEČNO !

ISPOD NEBA, ZAJEDNO SA NAMA -

ANĐELIMA SA KRILIMA I OČIMA

SA KOJIH JE SKINUT VEO POROKA

DA MOŽEMO DA GLEDAMO U SUNCE

I TOPIMO SE ZAJEDNO SA NJIM

U LAVINI ČISTE MISLI,

BEZ SLUTNJE, ŽALOSTI ILI ZNANJA

DA SUTRA MOŽDA NEĆE POSTOJATI.

 

OKEANI TUGE HLADE VAŠU DUŠU,

NE DAJU JOJ MIRA U AGONIJI HLADNOĆE.

O, HLADNO KAMENJE POBEGNI OD PRITISKA SAMOĆE !

I ZAPLIVAJ KA POVRŠINI.

 

ČUJTE REČI APOSTOLA I PROROKA

ŠTO JECAJU U SNU.

DUŠA BIT' ĆE VAM SPAŠENA,

A NE NA DNU

ROGATIH POROKA

ŠTO ŽIVOT NUDI

U PUNOME SVOME PROCVATU.

 

ISTINA, ISTINA.. ZNATE LI ISTINU !?

TA NE ZNAMO JE NI MI,

BIĆA BOGOVA

ŠTO KRAJ PALATE U VRTU MU

PLEŠEMO I POJIMO PESME.

 

KAMENJE, GDE VAM JE DUŠA ?

ZNAM DA TITANI NEKAD STE BILI,

HAJDE NE SPAVAJTE U MORU,

NE PRAVITE SPRUDOVE OTPALOM ŠLJAMU,

USTANITE, ZAPRKOSITE VEČNOM HRAMU

BOŽIJE GLUPOSTI.

NE DAJTE MU DA

ZASLEPI I VAS!

 

TIRANIN JE SAD U PALATI SLAVE,

TIRANIN KOJI SEBE NAZIVA BOGOM.

OVA PRKOSNA VEST, DOĆI ĆE NAM GLAVE,

PA MORAMO VAM REĆI ZBOGOM..

DA ! TIRANIN KRADE VOĆE SA DRVETA ŽIVOTA,

DA ZABORAVLJENO JE BEŠE ONO ŠTO ZNAČI SREĆA, RADOST
I DOBROTA.

TIRANIN ZNAJTE, ON JE VAŠA PRAVA GOLGOTA!

USTAJTE DREVNE SILE JER VI ZNATE ŠTA JE LEPOTA

NOJEVA BARKA SEME JE ZLA

KOJA JE PRAVILA CRKVE I  PISALA PRAVILA.

USTAJTE SILE STARE, VI ZNATE ŠTA JE STRAHOTA

USTAJTE, POČUJTE NAŠ PREDSMRTNI GLAS

OBNOVITE JEZGRO ISKONSKOG ŽIVOTA

USTAJTE I SPASITE NAS,

NAS GREŠNE, KOJI JECAJU U SOPSTVENOM BOLU.

                             

 

 

 

 

 

 

Hvala :) a, i razumljivo je zasto ti bas ta pesma bas lezi :D pozzz