[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

 

U Velikom Hanu su je na trenutak ugledale željne oči.

 

Sunce je odmicalo zapadu, a ona za suncem zamače iz Hana

kaldrmom u Podmusalu.

 

Grehota je da muško gleda pomislih, ali otrpjeh,

ne izrekoh grešne misli, što od straha, što od srama.

 

Mirisala mi je nepoznatim mirom – i divnim. Ja mišljah:

„Evo butum kaldrma pa bludi…“

 

I zanjihala se bokovima bijaše, njedrima se zabibala

ta kaldrma, ili Emra možda?

 

A sigurno je to ona bila, zašto mi ne kaže?

Zašto mi ne da znak?

 

Ako bijaše Emra, onda neka dva puta šklapne trepavicama divnim…

ako bijaše kaldrma – barem jednom.

 

U Velikom hanu su je na trenutak ugledale željne oči.

 

Sunce je odmicalo zapadu, a ona za suncem zamače iz Hana

kaldrmom u Podmusalu.

Posted by feniks

Onajetihohodila, onajetihouzdisala, njenesmijavicenemoguzaboraviti...

Website: https://nizmahalu.blogspot.hr/

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting