[Ukupno:1    Prosječno:5/5]

Srca svog krajičkom u muk tihoj noći

kad iz sobe krene najcrnjiji mrak,

osetim da drug sam samotnoj samoći

i kraj nje tu uvek da je nije strah.

 

Grli me samoća u đavoljoj noći,

hrabrosti se divi mojoj pa joj drag.

Ne zna ona da od voljene su oči

koje budan snujem, razlog što sam jak.

 

Na hartiji tankoj tom oporom rimom,

preduboku tajnu srca otkrit’ htedoh.

Oštrim perom pisah al’ po srcu živom

što kol’ko te trebah, nikad ti ne rekoh.

 

Dužna si mi večnost, tolika mi vernost.

Dužna si mi nežnost, ožiljaka krv.

Al’ ne ja ti ništa to ne tražim evo,

samo jednu dovu za skoru mi smrt.

 

U časima zadnjim lek za dete malo.

Tvoja ruka tako potrebna mi duši.

Samo dodir jedan s’ prsta sam ti zvao.

Kad izdahnem ruku mrtvu ti mi uzmi.

 

Alen Art

Autor Alen Art

Alen Art (Alen Hasanović) rođen 29. oktobra 1985. god. u Sjenici. Pored poezije, bavi se muzikom i slikarstvom. Njegova prva stampana zbirka pesama pod nazivom “ZAČARANI PESNIK”

Odgovori

Subscribe without commenting