Dušo poštena
U sivilu ovom, u nemoći nijemoj
pred mržnjom bez kraja (kad napadaju vuci)
nema daljine i nema beskraja
kamo mogu da te sklonim
Kamo god da pođem
obzir da tražim
svuda nas čeka
krvi žedan put.
Ljudi bez mjere
životi bez smisla
poredano nešto
u neredu svom.
Koliko tuge u suzu stane,
koliko žrtve još mora proć’?
Sad više nema ni milosti ni časti,
izbor je sivi utabani put.
Gurnut jecam u blatu ovom
grcajuć’ gazim supatnika svog.
ponekad nam zivot ne da bas puno izbora
lijepo!