[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Samo ostani tu, ti si moj večiti zalazak Sunca,

Sve dok traju naši zagrljaji na Rivi nismo mi ništa zato krivi,

Kiti me sa pesmama očarane Gitare i seti se one naše stare,

Zašto da sanjam uvek nepoznate žene kraj mene.

Zatvori oči dok nam se koraci čežnje ne istope u morskom valu,

Niz doline Sibirskih Breza i Parizskih ulica i Karnevala,

Zanosno gledam u niz  tvojih  grudi dok se u meni želja ponovo budi,

Jer novi Prasak Sunca okupa me neviđenom srećom  tvoga Stasa.

Tela  nam se lome uz Noćnu igru i nevidljivu Čigru ,

I nošeni Plamenom  sjaja našeg kraja otvori se tvoj crveni cvet,

Zapevajmo draga moja i pođimo u naš mali svet,

Duga je duga ova noć ja ti draga moram poć.

Već polako nestaje priroda i Mrene,i lepe žene Plemenitog kova,

Poljubac,Pozdrav,Sekunda,Minuta i Sat sve nestaje i niko nehaje,

Zato draga ti natoči Vina uz zvuke hiljadu Mandolina,

I sve tako redom i bez Karmina budi mi fina.

Daj da ljubim sve tvoje livade i polja,

Da pucam iz svoje Prangije dok mije volja,

Da mije ovo u životu  najmilije,

Duga je duga ova noć.

Autor DRIMM

imam 52.godine živim i radim u austriji,pišem poeziju na našem i na nemačkom jeziku hteo bih objaviti svoju poeziju.

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting