Duga

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Sklupcam svoje snove u odvojeni deo,
tamo da progviri niko ne bi smeo.
To je samo moje, celija od zlata,
tamo uvek pobegnem kada me od zivota panika hvata.
Sa livadskih cvetova sam sakupila prasinu,
posula po zidovima da prekriju tisinu.
Ta melodija sto odzvanja, moja je pesma o slobodi,
kroz tunel svetlosti uvek me uzurbano vodi.
Kada je izuzetno tesko, ne tugujem niti placem,
samo odmorim meditacijom u mom prostoru, u bistru vodu smelo skacem.
Moc uma vrednost ne poznaje,
iz krvi nam tajne duboke doznaje.
Sposobnost promena cuci u nama,
zrak je i tama dok nestaje sama.
Jednom je i labud ruzno pace bio,
onda se osvestio i lepotom svet pokorio.
Nista nije nedostizno, sve imamo u glavi,
bogatstvo se mozgom i zdravljem slavi.
Ja ne vidim tu katastrofu o kojoj se govori svakog dana,
meni je duga most ka lepsem, cak iako je prelazim sama.
Na drugoj strani uvek nekog ima,
dok postoji ljubav koja se daje, bice i onog koji je prima.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting