[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Kada granicu boli ostaviš iza sebe u prašini
Shvatićeš da istina nije ta koja je bitna.
Trenutak kada sve postaje nevažno,
Praznina sivila rastopljena u boji katrana.

Čula nemoćna, iskrivljenjih boja
Njih želiš da se sećaš kao nečijih mana
Bespotrebna logika čoveka svesnog
nije te dovela ovde i sada.

Srdačna praznina, tišina, nepostojanost boja…
prijaju tebi bezčulnom i bezličnom sada.

Dubina praznine koja te je plašila,
postaje ravnica tvog pojmljenja.

Ostalo je samo Ništa,
kao što i onda beše.
Bitisanje je tvoje, moje, njihovo!
Više težine nema, ostalo je samo Sada.

 

Autor Driada

Odgovori

Subscribe without commenting