[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Ne idi ,dragi alhemičaru,

ostani da zajedno stvaramo ovaj mit,

da spojeni pisemo note za nas imaginarni

klavir.

Ostani da se zajedno kupamo u zlatu,

da Kleopatrino mleko padne u zaborav.

Da nas pamte vekovima na ovoj sumanutoj planeti.

Ostani, i mi svog baziliska za trku imamo,

čuvamo ga u tamnici nase mašte,jer tamo smo

najbezbedniji od njegovog oštrog oka.

Ostani,dragi alhemičaru,pospi mi zlatom

stazu kojom hodam i dacu ti bemrtnost.

Otecu Flamelu kamen i zivecemo večno,

lutati svetom i stvarati život,možda čak

i Frankenštajna nadmašimo.

Zato ostani i budi proklet na večnost sa mnom,

na beskrajno ludilo na putu do zvezda.

Autor Jelena

Ova objava ima 22 komentara

    • Pa ima,vidis kad si raspolozen napises nesto veselo (ti budimo realni ne ),kad si tuzan,e to su najbolje pesme,a kad te briga za sve pises sta ti padne na pamet bez obzira da le ce se nekome svideti,a ti cekaj na livadi da te strelica ne promasi 😀

  1. aa, pričamo o raspoloženju 🙂
    pa da, slažem se s tobom to je bar jasno
    ko dan svima

    i ja ne čekam, već budem toliki mazohista
    da joj seljački podviknem tamo iza brda, ima li šta veće i nabavii katapult nesretnicee !! 😛

    ih, kad onda počnem šarat 😀

  2. i pačenici, i nesretni, i svašta još nešta 😀
    ja to nisam, samo po noći i šiljak ako viri iz leđa :D..čini mi se kao
    da mi je neko šifru sinoć maznuo ! 😛

    dobro jutro radni narode 🙂

Odgovori

Subscribe without commenting