Kišnim koracima došetaću u rano jutro
Da te povedem u šetnju nebom…
K’o baštom cvetnom mokrom od rose , hodaćemo …
U zraku sunca splešćemo snove šarene od duge,
Oči tvoje i moje spoznaće gde počinje nebo
A gde snovi odlaze dalje pomalo sneni i setni od tuge.
*
*
*