došetaću u rano jutro

Kišnim koracima došetaću u rano jutro
Da te povedem u šetnju nebom…
K’o baštom cvetnom mokrom od rose , hodaćemo …

U zraku sunca splešćemo snove šarene od duge,
Oči tvoje i moje spoznaće gde počinje nebo
A gde snovi odlaze dalje pomalo sneni i setni od tuge.

*

*

*

Posted by Eosphoros

More me izbacilo na obalu , s totalnom amnezijom , ribari me spasili, novi zivot evo tek ispisujem. U nedostatku ljubavi , pisem poeziju za razliku od nekih srecnika kojima je upravo ljubav inspiracija za pisanje poezije ....