[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Dokle god da ideš putevi će prašni
svitati, a ti ćeš, kao večna vatra
iza njinih čela krvlju znojan pasti,
a tamo gde sviću kapije i vrata

otvorena smehom, za sve paladine,
i tvoje će bedno, što ga samot satra
srce puno boli i bratskoga rata
u pokliču bojnom lako da pogine.

Pitaj na tom putu što se vetrom broji
korake i suze kojim sumrak bojiš
dal’ je ljubav vredna tvoga ushićena,
ili oko mlado, il’ neverna žena

što se tvojom žilom razliva i pati,
o da li je vredno da se opet vratiš
kao mlaka plima, neumorna pena,
ili večnog sunca tvoja mrtva sena!

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting