[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Dok umirem ličim na gejšu
Izvana sam bijela i svilena
Iznutra lepršavo graciozna
Izvana se klanjam na svačiju želju
Iznutra misao postaje sveprisutna bez ja
Dok umirem ličim na gejšu
Laka koračam meko pod težinom
Savršeno iščešljana straha
Svima draga i žuđena postajem netko
Dok umirem ličim na gejšu
Sve manje usne sve tanja šija
Sva sam nedodirljiva
Sva sam sama, i zadovoljna,
Jer dok umirem sve umjetnosti
Meni su slične, jer dok umirem,
I ja sam umjetnost sama,
Jer dok umirem ne žudim za njome,
Već postajem gejša.

(dojam nakon – kobieta na krancu swiata – Japonia)

Autor Veronika Škreblin

Rođena 1983. u Zagrebu. Studiji klas.fil., polonistika, klavir, kroatistika,jos u zavrsavanju. Radila mnogo razlicitih poslova, zadnje prof.klavira u skoli. Pise od 9e godine.

Ova objava ima 1 komentar

Odgovori

Subscribe without commenting