Dok gorim

‚‚A ja Nataši pišem pesme,
ne sklapam oči i sav gorim‚‚(D.Harms)Kada ti zakloni istok
Gospodar u plaštu sivom
Kada uroniš u san do članaka
I kad ti tama bućne u oko
Ko samoubica sa mosta…

Lebdeces nad posteljom beskrajno laka
Bolesno sama,
Jednako prosta.

Težak mi korak blatnjavom njivom
Plaši u beli čaršav uvito telo
Dok gledam sitni mladež na vrhu zaspalih vedja…

Vredja tvoj ledeni jastuk u koji guram čelo
Bole sva svitanja tvoja
Mokra i smedja.