[Ukupno:3    Prosječno:5/5]

Vi

da da
naslušao sam se vaših žalopojki
svi bili ste dokoni
nekom dalekom vičaju
što smdreo je na topli već rasparan treger ali
još smo tu
brojimo gavrane
selice
što se u srca sele
i Neprimetno
žvaćemo podne u veče
i ljubimo iza čela
strahove
jer za razliku od vas
znali smo

Strah je smisao

svega.
************************************************

Još smo tu
s mirisom majčine dojke
na obrazu neljubljenom
od pamtiveka
s očevim obravama
u praznom zagrljaju
Još tu pevamo
i žvrljamo neke nepoznate pesme
A bole nas baš kolena
dok listovi nerazumnije šapću
a Majke nam sve starije
proklinju prokletstva

Tu smo još
pioniri
i crvene orandze iza solitera
Vi skotovi silni
čije se tihost još tiše mrmlja

tu smo još
mi paladini
plastične generacije
što stopama
onih kojih više nema
baulja

************************************************

Nosne duplje nam se čepe
sve manje miriše
trešnja iz svačijeg detinjstva
nema više promaje
kroz goblene i punjene fazane
što šapuće zrelost
na brdu
dok gleda
budućnost grada u mrtvoj luci
bez pokrića

Još smo tu
Još smo tu

Još smo tu

da svarimo kisele višnje iza ograda
bolno očinstvo
suze tapetama
majčine
kao stvrdle mimoze
još žute
tu smo
zbrajamo u cvetne redove
uvela Proleća
u redu na hlebove
čekamo
što su se sami isprosili
za glad

I biće nas.

u žal budućem Mesecu majskom
u inat limenom jutru
za ljubav budućeg zaborava

mi
koji smo istrpeli vaše proseravanje
prerušeno u Rime
i zalude
Mi što krezavo dangubimo
one Nedelje
što ste za slavu
i pero zlatno
prodali kao obraz našmikan

mi što pevamo u sebi
a čuju nas mnogo više
nego što će vaše
bronzano lice
pred školskom povorkom
ikada smeti
već sleđeno sramom
da prizna
da prizna
da prizna.

i slediće se noći Januarske
negde između sedmog neba
i podneva.
i nećete znati da smo bili
a nismo više
i da je sutra istine već svanulo
bez nedozrelih dlanova
punih trešanja
i da ledno polje maslačaka
slobodnim letom
razgoreva istine što nas straše
u prkos Mesecu
što krvari trideset i trećeg

i znaćete
da nismo
i nećemo,
i da noć je sudbe svanula
bez našeg
smrtno istrošenog srca
a napišem li da je ljubav
krvno mrvlja budućih peščanika
zaluda prosjaka
da je samo prolazak
stanica do neba
što se ne okrene
da pozdravi dečije ruke

************************************************

znaćete
Tu smo
bićemo
i posle Vas
************************************************

Posted by Simic_Petar

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting