Divljina
Samo je on Orfej,
moj i ničiji više .
Kosmičke energije dragi trofej,
što se najlepšim pesmama piše.
Plamteći dugo kao vek ,
nosi najbolja leta i zime,
srcu brod sreće i krik
ko’ vapaj je –ne zaboravi me.
A oseti li tog stvaralaštva iver
što protkan tajnom mojom odiše,
u času naslutiće da sam divlja zver,
samo njegova i ničija više!
Životom bez sna ,besmrtnog hoda,
osluškujući zov moje divljine,
tražiće granice nebeskog svoda ,
uskraćen mog smeha,moje blizine.
Možda ćemo se sresti tajno
kad osmeh tugu lakonski zbriše,
u času naslutiće da sam divlja zver,
samo njegova i ničija više!
Kad ovo čitam tako lijepo sjedaju riječi u pozadini….
I budi sliku čovjeka koji je negdje pogriješio….
:))