[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

V

Ničeov Zaratustra kod sudije za prekršaje

odzvanja prekor rulje limenim zidovima Novog Jerusalima

Optuženi neka ustane! Vaše ime i prezime, putniče?

Zaratustra

Datum rođenja?

rođen sam u godini Belog tigra, iznad zvezde jeonitske

(sudija svom pomoćniku) Šta kaže Veliki Um?

pomoćnik: Vaša visosti, u pitanju je nemoguća stvar

sudija: Nemoguća… ama, ko je ovaj beskućnik?

pomoćnik: Um kaže da je to izmišljena  ličnost

jednog drevnog zgubidana i budale sa Zemlje

po imenu Niče

ovaj pred vama je glavni junak

sada izgubljenog pisanja Tako je govorio Zaratustra

ali postoji jedan podatak koji Ničea navodi kao

glavnog uzora našem praocu.

sudija: To mu se može uzeti kao olakšavajuća okolnost.

(sudija ustaje i muzikom smiruje ustalasalu masu)

sudija: Putniče, da li si svestan težine svog zločina?

više ne govorim sa mrtvacima – reče Zaratustra

sudija: Tako dakle!…

(sudija ustaje i okreće se masi uz jezivi muzički cik)

putniče Zaratustra, osuđujem te na kaznu od

četiri stotine i petanest stepeni putovanja drugom klasom!

(masa to odobrava cikom koja nadjačva onu prethodnu)

zbog skitničarstva i skidanja indetifikacione ogrlice!

(Zaratustra se predaje mašinskim stegama koje ga odnose)

čovek je, ipak, neprevaziđen – pomisli Zaratustra

Zaratustra u drugoj klasi korača braonkastim tlom

zamrznuti polukrug u pejzažu Zdzislava Beksinskog

svod visok preko tri pletera, sa koga visi tamna paučina

ko je gospodar ove hladne grdosije – viknu Zaratustra

Veliki Um – odgovori mu bradati, dugokosi čovek

iza braon brdašca pojavi se jedna čudna gomila

lica istih kao i kod čoveka koji se obratio Zaratustri

Ja sam Crvenoglav Petoredni, a ti stranče?

Zaratustra; nego gde je izlaz iz ove adamanske špilje

Nema izlaza iz špilje jer ovo nije špilja, već Brod

znaj da mi nije do smeha! nego, gde su vam žene?

iznenada iz jednolične rulje izađe jedan starac

uhvati Zaratustru za ruku i odvuče ga na stranu

To je mit! To je mit! Ne govori gluposti, putniče!

Žene ne postoje! To je svetogrđe!

pa ko vam decu rađa, prijatelju – podsmešljivo će Zaratustra

Mi rađamo decu, putiniče.

kako mogu muškarci da rađaju decu

Još jedan mit! Još jedan mit! Ne govori gluposti, putniče!

Na svakih sto dvadeset stepeni Mi izbacujemo svoje potomstvo.

a onda starac zadiže svoje smeđe dronjke

ono što se ukazalo Zaratustri beše gnusni otvor

na donjem stomaku zjapio je ogavan kožni rascep

Mi sami decu pravimo i rađamo, putniče.

Zratustra se okrenu i pođe dalje neizmerivom širinom

koja se prostirala podjedako na obe strane

dugo je tako išao Zratustra, sve u krug, neumorno

povremeno su ispred njega iskrsavale gomile ljudi

drugačiji od onih prvih, ali jednolični i isti

anatomija prostora i ljudi odisala je nedokučivom

sličnošću kakvu On još nije osetio

prošlo je mnogo vremena od njegovog polaska

dane nije brojao: sunaca ni meseca nije bilo

samo potmula buka i bridenje pod stopalima

ipak je izračunao, na osnovu prespavanih perioda

da je pešačio, sa neopisivom lakoćom (opijumskom?)

punih šest meseci, ako ne i više

na tom putu nije osetio ni glad ni žeđ

dođe tako Zratustra do jednog uzvišenja

koje je podsećalo na veliku uspravljenu okeansku ribu

i zapita sebe: nađoh li konačni kraj ovoj hladnoj zgradi?

zelene, sive i crvene magle kadile su raskriljenog

boga-ribu  u još širim pećinskim galerijama

sa vrha vide kako silazi bela svetleća kugla

taj etarski disk sveza mu udove nevidljivom stegom

i povede ga na vrh kipa boga-ribe, kao duha

i tada se sva okoliš preobrazi u boje

kakve su ga mučile za vreme njegovog suđenja

lebdeo je dugo za diskom, ovalnim hodnikom

bez kraja i malakasao on zaspi

probudio ga je jedan bezdalki čovek, ženskim glasom

Putniče Zaratustra, hodaj sa mnom.

reče mu čovek i on ga posluša

O tome kako si dospeo ovde, nećemo sada, no ipak

naloženo mi je da te provedem kroz naš sveti Dom

jer onako kako si došao ovde, isto tako ćeš i otići

nenadano i brzo, tamo odakle si i došao.

ledeni bregovi se razmakoše i pred Zaratustrom

se ukaza neizmeran prozor, a tamo dalje

belim tačkama istačkani mrak, nalik na svemir

Prečnik našeg Doma iznosi u proseku

dve hiljade i osamsto kilometara

po zemaljinoj meri; visina je deset puta toliko.

Zaratustra je malo od toga razumeo, ali je i dalje ćutao

Putnici u ovom Domu telesne potrebe zadovoljavaju

preko kože; zato smo svi bez zuba i rektalnih završetaka;

polovi ovde ne postoje, oni su u nama jedinstvo

koje nas i je spaslo od totalne propasti

zato nemamo ni genitalije. Svakih… devet godina

mi rađamo po jednu jedinku identičnu… roditelju.

zašto ovu špilju nazivate domom i brodom

Ah, da! Zaboravio sam ono najvažnije.

Naš dom je, prevedeno na zemaljski

zvezdani brod; nalik kosmičkoj ptici bez krila.

Pre… 129 x 310 stepeni, nači preci, a tvoji potomci

odleteli su sa Zemlje u ovoj kosmičkoj ptici-brodu

koja je u početku bila dosta manja od ove sada

kako bi se spasili od totalnog uništenja

tadašnji umovi su pogrešno verovali u predvidivost

zvezde po imenu Sunce, a ta zvezda kao sve zvezde

pre nego što umre, prvo sagore sve oko sebe.

Tadašnji umovi su prevideli tačno vreme njene smrti;

taj previd ih je zamalo sve koštao života…

ovaj govori kao Skit – pomisli Zaratustra

Spasla se samo nekolicina. Većinu su činili bogati

oni koji su mogli da kupe spasenje

a manjinu napredni umovi, za to doba.

Ta manjina je tvorac našeg Velikog Uma

koji je svuda oko nas i koji brine o nama.

Manjina je nedugo zatim umrla

ostavivši iza sebe samostvarajuću snagu

koja je sagradila ovaj Brod; uporedo sa izgrdanjom

ostali putnici su se isto tako izgradili

tačnije, evoluirali… izmenili su se shodno

potrebama putovanja i njegovog cilja.

U početku je bila samo jedna klasa.

Ali kako se Dom povećavao, neplanirano

se povaćavala i populacija, pa su tako stvorene

dve dodatne klase; ovo ovde je prva klasa,

u drugoj klasi si već bio na odsluženju kazne.

pokaži mi treću klasu – reče Zaratustra

Uredu, ali budi upozoren da to nije lep prizor.

bezdlaki čovek sklopi oči, i nedugo zatim

oko njega i Zaratustre nabubre staklasti mehur

u mehuru su poleteli kroz veliki prozor

između ledenih bregova u svemir

kada se posle izvesnog vremena okrenuo

iza sebe je video svetlucavu jegulju

kako se okreće i uvija oko tamnog štapa

To je naš Dom – tiho prošapta bezdlaki

dugo su lelujali u mehuru oko gigantske jegulje

sve dok nisu stigli do njenog kraja

do jednog prozora koji im se otvorio

i pokazao unitrašnjost

i tu Zaratustrin vodič opet progovori

Ovo je treća klasa; ovde borave doživotni osuđenici,

prehrambeni subjekti

i njihovo potomstvo; ujedno su oni i naš jednini

izvor hrane. Ovi putnici su u neprestanom sukobu

izazvane oskudicom (njima se najmanje daje)

razmnožavanje im je ubrzano, kao i razvoj tela.

Kada… umru njihova tela se razgrađuju i odlaze

u zajednički prehrambeni sistem:

na svakih šest meseci oni daju jednu brzorastuću

jedinku, koja je sposobna da rađa već nakon

sličnog vremenskog perioda; i životni vek im je jako

kratak.

pokaži mi šta je to Veliki Um – reče Zaratustra

Veliki Um prožima svaki atom ovog broda

i svakog putnika, izuzev tebe, naravno.

pokaži mi lice tog Boga – reče Zaratustra

To nije biće kao što smo ti i ja

mada razumem tvoju zabludu, putniče.

Doduše, postoji jedan linijski prikaz

koji nam je ostao od naših predaka

ne znamo tačno šta znači. Jedino što je čitljivo

jeste zapis na njegovoj strukturi. Taj zapiz ukazuje

na vreme kada je Veliki Um stvaran i pronađen je

u delu gde je živela manjina. Mi znamo sada

da se taj predmet u to vreme zvao Papir

a misteriozne linije na njemu Fotografija.

ispred Zaratustre se na jednom ovalnom delu mehura

razmota prikaz nalik slici na papirusu

to mu je bilo poznato

ali slika je bila više nego zbunjujuća

slika je prikazivala jedan naizgled ljudski lik

bledo muškarčevo lice, prodorno plavih očiju

sa čudnim malim brčićima ispod nosa

telo koje je nosilo ovo čudno lice

podsećalo je Zaratustru na vavilonske i indijske kipove

jednom rukom blagosilja a drugom upozorava

I to je sve što si trebao da vidiš putniče.

reče bezdlaki vođa

A sada je vreme da se vratiš kod svog Ničea…

šta trućaš prljava sablasti

i ko je taj Niče?

Autor Ivica T

Odgovori

Subscribe without commenting