[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Di pobigne misec kad s moje

posteje ode

i s moren se spoji,

u zlatnom vezu bešćutne dajine.

Di kriju se grandece naših obala

i radosna jutra

bar nekad od kraja odrišena.

Kad nebo uzavrije u suludom nizu

dodira

u zagrjaj zamantanoj svisti.

Povrh čežnje rasplamsalih nemira

utaži se žeđ radosti .

Postoje li  svitanja

pijana,u plač ironije zamotana.

Bez zloće u idrima

bez zanosa pisnika,

bez rastanka .

Smrvjen vapaj

sluti zaveslaj ostvarenih žeja

u plameni friž pritoči se san.

Di je porat nima otajstva

lomača stvarnosti jute

Pitaću misec

kad s moje posteje pobigne

da pokaže mi pute…….

Posted by mendula

Moje pisme to sam ja moja duša i srce moje u mojim je versima.

This article has 3 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting