[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Vatrenim nebom gori sunce razbesnelo,
Na brdašcu sedi zamišljena devojčica,
Pita nebo da l’ je nešto ružno snilo.
Od crvenih do ružičastih nebeskih bojica
Na kojima se tamna senka devojčice slika,
Četkicom zlatne kose suncu zatvara oči
Senka devojčice koja nebu strah uoči.
Pita nebo da l’ je nešto ružno snilo.
Nebo tišinom zvuk dubi, a bojom nemir budi
Jedina je senka devojčice hrabra da se usudi
Ružičastim nebom kroz tišinu da plovi.
Sunce sanja o divnom, plavom nebu nad kojim bdi,
Devojčica mu svojom senkom umesto oreola jedra razbudi
Nebeskim morima ružičasta blaga da ulovi.
Na brdašcu sedi zamišljena devojčica,
Pita nebo koliko je teško sunce nositi.
Nebo uplašeno ćuti jer senka devojčice budi
Razbesnelo sunce koje plavetnilo nebu oskudi.
Devojčica sunce ne probudi već nebu odgovori:
,, Koliko meni srce toliko tebi sunce strah stvori,
Samo ti moju senku što sunce zamrači blagoslovi,
A ja tvom ružičastom nebu što mi srce probudi
Puštam svoje srce da mu ono samo presudi”.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting