[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ispod iskren sjaja bezbroj bola jaše,
Uvek čez i drhtaj, uvek bit i bubanj,
Uvek tihost mrtva na nepce nam naše
Uvek kose žito i cvetanja sužnja

Neka tuga živi, nek’ srce zaboli,
U bezbolnoj jami crnog mog života,
Studenje u duši, sneg beo i goli
U oku nek plače pod kapijom svoda.

A cveće što kisne pod asfaltom kaše
O koraku sniva još u samo sebe,
Da se najzad satra van kapije strašne
I otrovne lati sveže kao pertle,…

O, neka tuga živi, Oče ja te molim
Suzom koja ide reci poput roda
Da udavi nadu koja poput broda,
U plavoj oluji ka obali plovi

I narandze s mora, u senama žetla
Kaktusa odnekud i sve tamno plave
Vode sa oblaka, neće s kraja sveta
Svanuti u oku predprolećne lave

Al’ ja tebe znam, o kleto te znam
Svanućeš k’o sunce, kao novi dan
Boli što mi krvi davno mrtve vrtiš

I ostaće iza naše sreće krti
Tragovi života i damara san
Pre večne praznine i poslednje smrti.

Autor Simic_Petar

Odgovori

Subscribe without commenting